се̏кнути
секнути QA: medium
Лема
секнути
Извор
том 5, стр. 721, редослед 12
- 1.
ијек. сје̏кнути, сврш. 1 нечим оштрим засећи, посећи, ранити.
— Гола сабља није ништа! Пукне, такне, звекне, секне, рука клоне, нога клекне.
РVчетина Филипова сјекну зраком и прилијепи потркушу звучну приушку. Божсић.
- 2.а.
пропарати небо, креснути, севнути (о муњи).
— Муња сјекну с Ловћенске планине.
Па кад сјекне огањ из облака ... видио би гдје скуп људи ступа.
- 2.б.
севнути, блеснути (о погледу).
— Бикан само исподмукла сјекну зеленим очима и лукаво сакри злурад смијешак.
- 2.в.
нагло и брзо се појавити (о мисли).
— А онда ... она, она ... сјекнуло је у њему.
Што је то да се људи тако мрзе?
— сјекну јој мозгом.
- 2.г.
оштро рећи, подвикнути на кога, обрецнути се.
— Залуду јој све објасни2 како је, а она ... ни те ни ове но сјекну на мене.
Чему? Питаш: чему?
— сјекне баба.
- 3.
жсигнути, боцнути, пробости (у телу).
— Глед њихов већ ми душу сјекну.
Подалеко од њега тресну оштар и снажан пуцањ. Момка закратко сјекну у грудима леден грч и језа га ... удари.
Био је то још један ударац. Изненадни ударац, који сјекне до срца, а још не знаш откуд, зашто, како?
- 4.а.
јако потегнути, повући, тргнути.
— У отимању ... одједном снажно га секну и обори. Ћос.
- 4.б.
напрегнути се, упети се.
— Кад народ сјекне вољом, кад се усплахири и узбуни, тешко се подаје разлогу.
Не клони, него сјекни снаrом јаче!
- 5.
нагло се смањити, опасти (о болу).
— И њима чисто секнула бољка: лакше им кад помисле на срећу своје миле домовине.
Пододреднице
тргнути се, нагло се повући. — Саже се да их свиње у свињац потера, спази Јована, брзо се секну назад и уплашено повика. Ћос. Д
Изворни текст (OCR)
се̏кнути, -не̄м, ијек. сје̏кнути, сврш. 1. нечим оштрим засећи, посећи, ранити. — Гола сабља није ништа! Пукне, такне, звекне, секне, рука клоне, нога клекне. Змај. РVчетина Филипова сјекну зраком и прилијепи потркушу звучну приушку. Божсић. 2. а. пропарати небо, креснути, севнути (о муњи). — Муња сјекну с Ловћенске планине. НП Вук. Па кад сјекне огањ из облака ... видио би гдје скуп људи ступа. Маж. И. б. севнути, блеснути (о погледу). — Бикан само исподмукла сјекну зеленим очима и лукаво сакри злурад смијешак. Ћоп. в. нагло и брзо се појавити (о мисли). — А онда ... она, она ... сјекнуло је у њему. Коз. И. Што је то да се људи тако мрзе? — сјекну јој мозгом. Донч. г. оштро рећи, подвикнути на кога, обрецнути се. — Залуду јој све објасни2 како је, а она ... ни те ни ове но сјекну на мене. Вујач. Чему? Питаш: чему? — сјекне баба. Пав. 3. жсигнути, боцнути, пробости (у телу). — Глед њихов већ ми душу сјекну. Наз. Подалеко од њега тресну оштар и снажан пуцањ. Момка закратко сјекну у грудима леден грч и језа га ... удари. Ћоп. Био је то још један ударац. Изненадни ударац, који сјекне до срца, а још не знаш откуд, зашто, како? Вуков. 4. а. јако потегнути, повући, тргнути. — У отимању ... одједном снажно га секну и обори. Ћос. Д. б. напрегнути се, упети се. — Кад народ сјекне вољом, кад се усплахири и узбуни, тешко се подаје разлогу. Кум. Не клони, него сјекни снаrом јаче! Комб. 5. нагло се смањити, опасти (о болу). — И њима чисто секнула бољка: лакше им кад помисле на срећу своје миле домовине. Дом.