се̏нити
сенити
Лема
сенити
Извор
том 5, стр. 733, редослед 17
- 1.
ијек. сје̏нити, несврш. 1 смањивати, слабити чији вид, способност гледања јаком светлошћу, засењавати, заслепљивати.
— Сунце наше очи сјени и крије у мору свјетла жива.
правити сену, сенку; исп. сенчити (1). — Очи сјени само смеђим сјенилом. ВУС 1971. 2.
Пододреднице
засењивати се, бивати заблеснут, заслепљен. — Спази трепераву ... тачку која лебди у плаветилу од кога се сјене очи. Ћоп
Изворни текст (OCR)
се̏нити, -ӣм, ијек. сје̏нити, несврш. 1. правити сену, сенку; исп. сенчити (1). — Очи сјени само смеђим сјенилом. ВУС 1971. 2. смањивати, слабити чији вид, способност гледања јаком светлошћу, засењавати, заслепљивати. — Сунце наше очи сјени и крије у мору свјетла жива. Комб.