сено̀вит
сеновит
Лема
сеновит
Извор
том 5, стр. 734, редослед 3
- 1.
ијек. сјено̀вит 1. заштићен од сунца, пун сене, хлада, хладовит; који даје сену, хлад, хладовину: ~ дрво.
— Њихов пут водио је кроз дубоку и сеновиту шуму.
В. lаш врт био је сјеновит.
- 2.
прошаран сенкама, тамним местима; осенчен, таман: сеновите очи.
— Камен је ... губио своју бескрајну сивину и постајао мрк и сјеновит.
- 3.
злослутан, кобан; зачаран, урокљив.
— Моли да га стриц премјести у који други манастир ... пошто је кућа сјеновита.
Вук Рј.
- 4.
мутан, нејасан
— Живот није борба сјеновитих мисли, него живот људи с разцим тежњама.
Изворни текст (OCR)
сено̀вит, -а,-о, ијек. сјено̀вит 1. заштићен од сунца, пун сене, хлада, хладовит; који даје сену, хлад, хладовину: ~ дрво. — Њихов пут водио је кроз дубоку и сеновиту шуму. Мил. В. lаш врт био је сјеновит. Л-К. 2. прошаран сенкама, тамним местима; осенчен, таман: сеновите очи. — Камен је ... губио своју бескрајну сивину и постајао мрк и сјеновит. Ђур. 3. злослутан, кобан; зачаран, урокљив. — Моли да га стриц премјести у који други манастир ... пошто је кућа сјеновита. Мат.; Вук Рј. 4. мутан, нејасан — Живот није борба сјеновитих мисли, него живот људи с разцим тежњама. Баз.