сео̀це

сеоце

Стална адреса

Лема

сеоце

Извор

том 5, стр. 736, редослед 12

—
и -ета с (мн. сео̀ца, ген. села́ца̄) дем. од село.
с — средњи родмн. — множинаген. — генитивдем. — деминутив, деминутивно
— Становао је у сеоцу подно брда. Шен. У сеоцету почели су се јављати његови становници.
Чол.

Изворни текст (OCR)

сео̀це, -а и -ета с (мн. сео̀ца, ген. села́ца̄) дем. од село. — Становао је у сеоцу подно брда. Шен. У сеоцету почели су се јављати његови становници. Чол.