Одредница

сести́на

жтом 5, стр. 741

сести́на

сестина

Стална адреса

Лема

сестина

Етимологија

Latin

Извор

том 5, стр. 741, редослед 3

  1. 1.а.

    строфа од шест стихова. сѐстра ж(вок. јд. се̏стро; ген. мн. сеста́ра̄) а. кћи истих родитеља у односу према другој деци тих родитеља.

    poetic
    ж — женски родвок. — вокативјд. — једнинаген. — генитивмн. — множина
    — Ајде, мајко, сестро, лети и види, куд ће. Пођу ли овамо, дај да са ово нејачи прти и носи у планинУ.
    Ћоп.
  2. 1.б.

    кћи очевог или мајчиног брата или сестре.

  3. 2.а.

    (обично у ословљавању) фам. женска особа блиска по начину жсивота и духовно сродна; назив за ону коју својакамо.

    фам. — фамилијарно
    — Та непозната, али сирота жена, моја је сестра у болу и понижењу. Петр.
  4. 2.в.

    Сестро моја, не питај чуда: дошла lарија ... и довела Талијана. Ћоп.

  5. 2.б.

    оно што је блиско, сродно, оно што прати неку појаву, неки период сивота и сл.

    сл. — слично
    — Меланхолија је сестра младости.
    Панд.
    Свака душа сестра је наше душе.
    Уј.
  6. 3.

    женска особа средњег медицинског особља у здравственим установама, болничарка.

    — Зној га облијевао све већма, и сестра помоћница му понуди лимунаду.
    Хорв.
    То је ... ноћна соба з дежурне сестре. Пол. 1958.
  7. 4.

    (често с атрибутом: часна, милосрдна) припадница женске верске заједнице.

    с — средњи род
    — Шапат молитве ... лица часниХ сестара тако се још живо јављају у души њеној.
    Леск. Ј.
    Исусовац ... пропушта Јулу, одевену у ризу милосрдних сестара.
    Кост. Л.

Фразе

~ од стрица стричева кћи, кћи очева брата; ~ од тетке теткина кћи, кћи очеве или мајчине сестре; ~ од ујака ујакова кћи, кћи мајчиног брата; ~ по млеку кћи дојкиње у односу на туђу децу коју је дојкиња дојила и обратно, туђа деца и кћи дојкиње која их је својим млеком отхрасѐстреница ж арХ. в. сестра (1). — Окреће коло све наоколо до девет сестресе̏стре̄ње с гл. им. од сестрити.
Изворни текст (OCR)
сести́на ж лат. поет. строфа од шест стихова. сѐстра ж(вок. јд. се̏стро; ген. мн. сеста́ра̄) 1. а. кћи истих родитеља у односу према другој деци тих родитеља. — Ајде, мајко, сестро, лети и види, куд ће. Пођу ли овамо, дај да са ово нејачи прти и носи у планинУ. Ћоп. б. кћи очевог или мајчиног брата или сестре. 2. а. (обично у ословљавању) фам. женска особа блиска по начину жсивота и духовно сродна; назив за ону коју својакамо. — Та непозната, али сирота жена, моја је сестра у болу и понижењу. Петр. В. Сестро моја, не питај чуда: дошла lарија ... и довела Талијана. Ћоп. б. оно што је блиско, сродно, оно што прати неку појаву, неки период сивота и сл. — Меланхолија је  сестра младости. Панд. Свака душа сестра је наше душе. Уј. 3. женска особа средњег медицинског особља у здравственим установама, болничарка. — Зној га облијевао све већма, и сестра помоћница му понуди лимунаду. Хорв. То је ... ноћна соба з дежурне сестре. Пол. 1958. 4. (често с атрибутом: часна, милосрдна) припадница женске верске заједнице. — Шапат молитве ... лица часниХ сестара тако се још живо јављају у души њеној. Леск. Ј. Исусовац ... пропушта Јулу, одевену у ризу милосрдних сестара. Кост. Л.