сести́на
сестина
Лема
сестина
Етимологија
Latin
Извор
том 5, стр. 741, редослед 3
- 1.а.
строфа од шест стихова. сѐстра ж(вок. јд. се̏стро; ген. мн. сеста́ра̄) а. кћи истих родитеља у односу према другој деци тих родитеља.
poetic— Ајде, мајко, сестро, лети и види, куд ће. Пођу ли овамо, дај да са ово нејачи прти и носи у планинУ.
- 1.б.
кћи очевог или мајчиног брата или сестре.
- 2.а.
(обично у ословљавању) фам. женска особа блиска по начину жсивота и духовно сродна; назив за ону коју својакамо.
— Та непозната, али сирота жена, моја је сестра у болу и понижењу. Петр.
- 2.в.
Сестро моја, не питај чуда: дошла lарија ... и довела Талијана. Ћоп.
- 2.б.
оно што је блиско, сродно, оно што прати неку појаву, неки период сивота и сл.
— Меланхолија је сестра младости.
Свака душа сестра је наше душе.
- 3.
женска особа средњег медицинског особља у здравственим установама, болничарка.
— Зној га облијевао све већма, и сестра помоћница му понуди лимунаду.
То је ... ноћна соба з дежурне сестре. Пол. 1958.
- 4.
(често с атрибутом: часна, милосрдна) припадница женске верске заједнице.
— Шапат молитве ... лица часниХ сестара тако се још живо јављају у души њеној.
Исусовац ... пропушта Јулу, одевену у ризу милосрдних сестара.
Фразе
~ од стрица стричева кћи, кћи очева брата; ~ од тетке теткина кћи, кћи очеве или мајчине сестре; ~ од ујака ујакова кћи, кћи мајчиног брата; ~ по млеку кћи дојкиње у односу на туђу децу коју је дојкиња дојила и обратно, туђа деца и кћи дојкиње која их је својим млеком отхрасѐстреница ж арХ. в. сестра (1). — Окреће коло све наоколо до девет сестресе̏стре̄ње с гл. им. од сестрити.
Изворни текст (OCR)
сести́на ж лат. поет. строфа од шест стихова. сѐстра ж(вок. јд. се̏стро; ген. мн. сеста́ра̄) 1. а. кћи истих родитеља у односу према другој деци тих родитеља. — Ајде, мајко, сестро, лети и види, куд ће. Пођу ли овамо, дај да са ово нејачи прти и носи у планинУ. Ћоп. б. кћи очевог или мајчиног брата или сестре. 2. а. (обично у ословљавању) фам. женска особа блиска по начину жсивота и духовно сродна; назив за ону коју својакамо. — Та непозната, али сирота жена, моја је сестра у болу и понижењу. Петр. В. Сестро моја, не питај чуда: дошла lарија ... и довела Талијана. Ћоп. б. оно што је блиско, сродно, оно што прати неку појаву, неки период сивота и сл. — Меланхолија је сестра младости. Панд. Свака душа сестра је наше душе. Уј. 3. женска особа средњег медицинског особља у здравственим установама, болничарка. — Зној га облијевао све већма, и сестра помоћница му понуди лимунаду. Хорв. То је ... ноћна соба з дежурне сестре. Пол. 1958. 4. (често с атрибутом: часна, милосрдна) припадница женске верске заједнице. — Шапат молитве ... лица часниХ сестара тако се још живо јављају у души њеној. Леск. Ј. Исусовац ... пропушта Јулу, одевену у ризу милосрдних сестара. Кост. Л.