се̏сти
сести, седнем, седем QA: medium
Лема
сести
Варијанте
седнем, седем, се̏дне̄м, се̏де̄м
Извор
том 5, стр. 741, редослед 2
- 2.
(аор. се̏до2 2. И
- 3.
се̏де; прил. пр. се̏днӯвши и се̏да̄вши; р. прид. с2о, се̏ла, се̏ло), ијек. сје̏сти, сврu.
- 1.а.
заузети седећи положај, ослонити тело на столицу, или др.; заузети место«одређено за седење.
— Још далеко стајала је мета код које ће моћи напокон трудан сјести.
Седнемо
- 1.б.
попетши се на коња или на другу јахаћу животињу, узјахати.
— Узду врже, на мркова сједе.
- 1.в.
заузети место у каквом превозном средству.
— С мртвим Марком сједе на галију.
- 1.г.
приступити неком послу заузевши седећи положсај.
— И дуго се чудио Станимир, пошто је сео за рад, тој тетки сељанки.
Седавши за писаћи сто, написах ... ово писамце.
- 2.а.
прекинувши лет спустити се, слетети на што.
— Путнице пчеле у ливади твојој на дрво селе.
Сјела му је муха на нос. Рј.
- 2.б.
отићи на седало (о кокошкама). —Кокоши већ су сјеле. Рј. А.
folk - 3.а.
спустити се иза хоризонта, заћи (о Месецу, Сунцу).
— Месец је већ сео, али видно је и од самих звезда.
Већ је Сунце давно сјело за истарске rope.
- 3.б.
заузети положај на нечему; спустити се негде.
— Запаравши крмом земљУ, чамац седе на воду ... матица га понесе.
Мрачи се под стреХом. Већ је и магла сјела. Пол. 1959. фиг. Мука му је испунила срце, плућа и сјела му на дно желуца.
- 3.в.
доћи у одређени нормални, стабилни положај.
— Управо помоћУ такве брзине прва космичка ракета села је у путању око Сунца. Пол. 1959. Њему је сјело срце на мјесто.
- 3.г.
настанити се.
— Онда ће он сам сјести у ту кућу, отворит какав згодан посао.
- 4.
(кога) ставити некога у седећи положај, посадити.
— Полако га доведе до огњишта и ту га сједе.
Осјећаше ... чувство почасти што rа је лугар сјео на тако мекано сједало.
- 5.
почети, стати.
— И ту ... седе причати о борби, о доласку ... Вожда.
Сједоше се ћордам даривати.
Изворни текст (OCR)
се̏сти, се̏дне̄м и се̏де̄м (аор. се̏до2, 2. И 3. л. се̏де; прил. пр. се̏днӯвши и се̏да̄вши; р. прид. с2о, се̏ла, се̏ло), ијек. сје̏сти, сврu. 1. а. заузети седећи положај, ослонити тело на столицу, или др.; заузети место«одређено за седење. — Још далеко стајала је мета код које ће моћи напокон трудан сјести. Коз. Ј. Седнемо сви за сто. Лаз. Л. б. попетши се на коња или на другу јахаћу животињу, узјахати. — Узду врже, на мркова сједе. НП Вук. в. заузети место у каквом превозном средству. — С мртвим Марком сједе на галију. НП Вук. г. приступити неком послу заузевши седећи положсај. — И дуго се чудио Станимир, пошто је сео за рад, тој тетки сељанки. Шуб. Седавши за писаћи сто, написах ... ово писамце. Цар М. 2. а. прекинувши лет спустити се, слетети на што. — Путнице пчеле у ливади твојој на дрво селе. Макс. Сјела му је муха на нос. Рј. А. б. нар. отићи на седало (о кокошкама). —Кокоши већ су сјеле. Рј. А. 3. а. спустити се иза хоризонта, заћи (о Месецу, Сунцу). — Месец је већ сео, али видно је и од самих звезда. Чипл. Већ је Сунце давно сјело за истарске rope. В 1885. б. заузети положај на нечему; спустити се негде. — Запаравши крмом земљУ, чамац седе на воду ... матица га понесе. Моск. Мрачи се под стреХом. Већ је и магла сјела. Пол. 1959. фиг. Мука му је испунила срце, плућа и сјела му на дно желуца. Кол. в. доћи у одређени нормални, стабилни положај. — Управо помоћУ такве брзине прва космичка ракета села је у путању око Сунца. Пол. 1959. Њему је сјело срце на мјесто. Креш. г. настанити се. — Онда ће он сам сјести у ту кућу, отворит какав згодан посао. Тур. 4. (кога) ставити некога у седећи положај, посадити. — Полако га доведе до огњишта и ту га сједе. Ћор. Осјећаше ... чувство почасти што rа је лугар сјео на тако мекано сједало. Кос. 5. почети, стати. — И ту ... седе причати о борби, о доласку ... Вожда. Вес. Сједоше се ћордам даривати. НПХ.