се̏стримити
сестримити
Лема
сестримити
Извор
том 5, стр. 741, редослед 6
- —
и несврш. (по)
— нудити некоме посестримство; узети, узимати, примити, примати као сестру; (на)звати сестром, (за)молити као сестру.
— Она вам не би ли вам отчинила чини. Ђорђ. la је учинила чини, да идемо да је сестримимо, дјевојку богом сестримио: Богом, сестро, лијепа дјевојко!
Пододреднице
Уз. повр. ступити, ступати у посестримство; зближити се, зближавати се као са сестром. —Ту се Вуче с вилом сестримио. НГ Вук
Изворни текст (OCR)
се̏стримити, -ӣм сврш. и несврш. (по)- нудити некоме посестримство; узети, узимати, примити, примати као сестру; (на)звати сестром, (за)молити као сестру. — Она вам је учинила чини, да идемо да је сестримимо, не би ли вам отчинила чини. Ђорђ. la дјевојку богом сестримио: Богом, сестро, лијепа дјевојко! НП Вук.