се̏ца̄ње
сецање, сјецање
Лема
сецање
Варијанте
сјецање, сје̏ца̄ње
Извор
том 5, стр. 744, редослед 20
- —
гл. им. од сецати се̏цати?, -а̄м, ијек. сје̏цати, несврш. 1. сећи оштрим оруђем на ситније комаде.
— Те једни сјецат га стану, на ражањ набадат.
2. трзати, цимати.
— Приликом употребе мамуза јахач не сме сецати коња дизгинама.
Ногс су му хитрице, сјецају невидовно, стрижу зраком. Божсић. 3. причати с прекидима, застајкивати у говору, причању; нагло мења пи висину гласа невајући.
— Он умије наизуст да ти повиједа ... и да не сјеца кад прича, би га два дни гладан слушао!
Учитељ отегао неку ... песмУ, па све сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито.
4. (кога) кињити, мучити, не давати мира честим захтевима, узнемиравањем, ометањем.
— Иде он у капетане, па га нико пеће зивкати и сецати, него ће он друге да зивка и сеца.
Послије десет и по сати ... рада, непрестано сјецан од стражара мајстора, човјек се осјећа сав изломљен.
Изворни текст (OCR)
се̏ца̄ње, ијек. сје̏ца̄ње, с гл. им. од сецати. се̏цати?, -а̄м, ијек. сје̏цати, несврш. 1. сећи оштрим оруђем на ситније комаде. — Те једни сјецат га стану, на ражањ набадат. Марет. 2. трзати, цимати. — Приликом употребе мамуза јахач не сме сецати коња дизгинама. Јак. Ногс су му хитрице, сјецају невидовно, стрижу зраком. Божсић. 3. причати с прекидима, застајкивати у говору, причању; нагло мења пи висину гласа невајући. — Он умије наизуст да ти повиједа ... и да не сјеца кад прича, би га два дни гладан слушао! Љуб. Учитељ отегао неку ... песмУ, па све сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито. Ранк. 4. (кога) кињити, мучити, не давати мира честим захтевима, узнемиравањем, ометањем. — Иде он у капетане, па га нико пеће зивкати и сецати, него ће он друге да зивка и сеца. Срем. Послије десет и по сати ... рада, непрестано сјецан од стражара мајстора, човјек се осјећа сав изломљен. ЧОл.