Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

се̏ча

жтом 5, стр. 746

се̏ча

сеча, сјеча

Лема

сеча

Варијанте

сјеча, cје̏чa

Извор

том 5, стр. 746, редослед 4

  1. 1.

    сечење, обарање, рушење шуме.

    — Многе су шуме] ... посве неуредном сечом јако разређене.
    Панч.
    Личани су одлазили на сјечу дрва у Босну.
    ОГ
  2. 2.а.

    сасечено грање и дрвље.

  3. 2.б.

    место где је шума сечена. Вук Рј.

  4. 3.

    убијање хладним оружјем (одрубљивањем главе); крвава борба или обрачун, покољ, крвопролиће.

    — Варница је била сеча кнезова и виђених људи.
    Сур.
    Не хтједоше да се бјесници завуку у њихов куће, да буде сјече по тамним уским ходницима.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
се̏ча, ијек. сје̏ча, ж 1. сечење, обарање, рушење шуме. — Многе су шуме] ... посве неуредном сечом јако разређене. Панч. Личани су одлазили на сјечу дрва у Босну. ОГ. 2. а. сасечено грање и дрвље. б. место где је шума сечена. Вук Рј. 3. убијање хладним оружјем (одрубљивањем главе); крвава борба или обрачун, покољ, крвопролиће. — Варница је била сеча кнезова и виђених људи. Сур. Не хтједоше да се бјесници завуку у њихов куће, да буде сјече по тамним уским ходницима. Шен.