Одредница

се̏чен

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 743

се̏чен

сечен QA: medium

Стална адреса

Лема

сечен

Извор

том 5, стр. 743, редослед 13

  1. 1.а.

    -а, -о и сѐчен, -ѐча, -ѐно), ијек. сје̏ћи, несврш а. оштрим оруђем делити на делове, одвајати, прекидатпи; пресецати, резати: ~ дрво

    ијек. — ијекавски
    хлеб, ~ кожу, ~ сукно. — Час скаче са звонаре ... час сече и жиле. Петр. Р.
    Креш.
  2. 1.б.

    ударајући оштрим оруђем исецати, комадати.

    Ђока зимус ... секао лед на Дунавцу и товарио га у леденицу. Чипл в. уопшите раздвајати на комаде или давати чему одређени облик откидајући делове. — Њихове очи су се привикавале на складне линије ... грађевине ... од светлог, порозног, правилно и непогрешно сеченог камена. Андр. И. г. хируршки отварати или одсецати, оперисати: ~ чир, ~ стомак, ~ руку. д. удити, комадати (ради продаје) месо заклане животиње. ђ. правити покрете, замахе као кад се удара сечивом. — Дремуцкао је ... сијекући сада левицом сада десницом задимљени зрак. Ков. А.
  3. 2.

    служећи се оштрим оруђем рушити на земљу оно што расте или стоји усправно: ~ дрво, ~ стуб, ~ шуму.

  4. 3.

    ударати, сатирати хладним оруђем, убијати, клати (кога).

    А онда и војску Хектор почне сјећи. М-И. Те књиге мора да пишу страшне ... ствари о хајдуцима који су секли Турке. Петр. В.
  5. 4.

    а. доводити до прекида у нечему, кидати.

    Последњих дана стално смо им секли везу с гарнизоном. Дед. В. б. прелазити преко нечега, савлађивати. — Дух нас је учио његов препреку сваку сјећи. Ћоп.
  6. 5.

    а. делити на двоје оно што се прука у простору, пресецати.

    Одмах преко тога почињала се уска улица која је ... сјекла село. Шег. б. прелазити оштрим кораком какву површину од једног краја до другога. — Сјекао је чаршију уздуж и пријеко. Сиј. в. прелазити нешто косо или попречно; скраћивати лучну или угласту путању напуштајући нормални правац: ~ окуку, ~ кривину. — Јован је ... слушао како ... вода шљапка о кљун чамца који је косо секао матицу реке. Ћос. Д. Камион је секао да би заобишао једна запрежна кола. Пол. 1959.
  7. 6.

    а. јако, с великом снагом дувати (о хладном ветру).

    Сјевер сијече немило мотајући крупне пахуљице. Шен. б. управљати према коме оштар, непријатељски поглед, оштро, љутито гледати. — Она га погледом сијече равно у очи. Матош. Очима ме сече као змија љутица. Вукић. в. говорити отворено, оштро, без околишања и увијања. —Старац је секао: Дај ... пушку старом ратнику. Ољ. И баш хранила? — оштро је сјекао упорни испитивач. Поп. Г. нарушавати, прекидати какво стање; проносити се. — Похлепно је гутао те дитирамбе што су у овом ... сумрачју сјекли свечану тишину. Кол. Разлегала се кукњава и секла кроз вазду2. Петр. В.
  8. 7.

    оштро тиштати, болети, пробадати.

    Већ ју је два дана бољела глава, сјекло ју је над десном сљепочицом. Кум.
  9. 8.

    у игри карата а. предвајати сноп измешаних карата (као осигурање да нису сложсене при мешању). б. бацати адут на другу боју, побијати адутом.

    Требало је да сијече адутом каро.

Фразе

~ вино мешати разна вина да се добије нови тип вина; ~ грану на којој се
Изворни текст (OCR)
се̏чен, -а, -о, се́чен, -а, -о и сѐчен, -ѐча, -ѐно), ијек. сје̏ћи, несврш 1. а. оштрим оруђем делити на делове, одвајати, прекидатпи; пресецати, резати: ~ дрво,