Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сѐља̄к

мтом 5, стр. 727

сѐља̄к

сељак QA: medium

Стална адреса

Лема

сељак

Извор

том 5, стр. 727, редослед 8

  1. 1.

    (вок. се̏ља̄че̄) спановник села; онај коме је основно занимање обрађивање земље, земљорадник, ратар, тежсак.

    вок. — вокатив
    — Било му је тешко гдје он ... писмен и спретнији од простих сељака ... не може, ето, да се отме просјачији.
    Тур.
  2. 2.

    неваспитан човек, простак.

    pejorative
    пеј. — пејоративно
    — Имали смо прилике да видимо младе Паризлије, који су се вратили из 1ариза исти онакви сељаци какви су и отишли.
    Јов. С.
    Што пљујеш толико прсте кад преврћеш лист? Сељак!
    Јак.
  3. 3.

    пешак у шаху, пион.

    — Ја повукох мјесто коњића краљицу, Малиновски мјесто сељака теклића ловца].
    Шен.
Изворни текст (OCR)
сѐља̄к, -а́ка м (вок. се̏ља̄че̄) 1. спановник села; онај коме је основно занимање обрађивање земље, земљорадник, ратар, тежсак. — Било му је тешко гдје он ... писмен и спретнији од простих сељака ... не може, ето, да се отме просјачији. Тур. 2. пеј. неваспитан човек, простак. — Имали смо прилике да видимо младе Паризлије, који су се вратили из 1ариза исти онакви сељаци какви су и отишли. Јов. С. Што пљујеш толико прсте кад преврћеш лист? Сељак! Јак. 3. пешак у шаху, пион. — Ја повукох мјесто коњића краљицу, Малиновски мјесто сељака теклића ловца]. Шен.