Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

си́во̄ст

жтом 5, стр. 749

си́во̄ст

сивост

Стална адреса

Лема

сивост

Извор

том 5, стр. 749, редослед 8

  1. —

    особина онога који је сив, онога што је сиво, сивоћа, сивило. —У

    главној слици избијала је чудна нека сивост, скоро јесења растуженост. Сим. Она је увек замишљена, гладна жена, сивост избија из ње.
    Минд.
Изворни текст (OCR)
си́во̄ст, -ости ж особина онога који је сив, онога што је сиво, сивоћа, сивило. —У главној слици избијала је чудна нека сивост, скоро јесења растуженост. Сим. Она је увек замишљена, гладна жена, сивост избија из ње. Минд.