си̑в
сив QA: medium
Лема
сив
Варијанте
си̏в
Извор
том 5, стр. 747, редослед 28
- 1.а.
(комп си̏вљӣ) који је боје пепела, боје која се добива мешањем црне и беле боје.
— Ту је небо било тамно као чађ, а море сиво као пепео.
Сви би ти људи у сивим униформама требали гинути с највећом радошћу.
- 1.б.
блед, са нијансом боје пепела (о лицу, носу).
— Његово изгужвано лице без Успеха се скривало у кучинасту браду, сиви нос је неповерљиво њушкао све.
- 1.в.
пепељаст, са нијансом плаве или друге боје, сивкаст.
— Крзно јој поларној лисици два пута мења боју, која је преко лета плавосива.
- 2.
који почиње седети, (про)
— сед (о коси).
— Његова суза влас јој мајци дирну сиви.
Cтapa rocnoђa, c сивом косом, увелим ... лицем.
- 3.
мутан, тмуран, натуштен (о времену).
— Ох, како је сиво, тамно, као да није данак свано̑!
Омара сива сакрила небо.
- 4.
фиr. који се ничим не истиче, не примећује, сиромашан садржином, безбојан, неодређен, безизражајан.
— Настадоше онда сонети ... у које као да се ушуљао неки сиви преДо
— сјећај.
Бранка Радичевића песме у сивој и досадној поезији тога времена ПОДсећају на ... сјајан ватромет лиризма.
Свуда се сива пустош стере ... без конца и без мјере.
- 5.
песн. сјајан блескав (о муњи).
folk— П лану диздар као сива Муња.
- 6.
као саставни део неких ботаничких и зоолошких назива: ~ кора, ~ ГуШтер, ~ медвед, ~ пацов, ~ Соћхо.
мрена мед. в. уз мрена (изр.).
Фразе
~ еминенција в. уз еминенција (изр.); ~ маса анат. унутрашњи део кичмене мождине у којој су смештене нервке ћелије;
Изворни текст (OCR)
си̑в, си́ва, си́во и си̏в, -а, -о (комп. си̏вљӣ) 1. а. који је боје пепела, боје која се добива мешањем црне и беле боје. — Ту је небо било тамно као чађ, а море сиво као пепео. Дуч. Сви би ти људи у сивим униформама требали гинути с највећом радошћу. Јонке. б. блед, са нијансом боје пепела (о лицу, носу). — Његово изгужвано лице без Успеха се скривало у кучинасту браду, сиви нос је неповерљиво њушкао све. Ђил. в. пепељаст, са нијансом плаве или друге боје, сивкаст. — Крзно јој поларној лисици два пута мења боју, која је преко лета плавосива. Петр. М. 2. који почиње седети, (про)- сед (о коси). — Његова суза влас јој мајци дирну сиви. Марк. Ф. Стара rocnoђa, c сивом косом, увелим ... лицем. Уск. 3. мутан, тмуран, натуштен (о времену). — Ох, како је сиво, тамно, као да није данак свано̑! Змај. Омара сива сакрила небо. Домј. 4. фиr. који се ничим не истиче, не примећује, сиромашан садржином, безбојан, неодређен, безизражајан. — Настадоше онда сонети ... у које као да се ушуљао неки сиви преД0- сјећај. Наз. Бранка Радичевића песме у сивој и досадној поезији тога времена ПОДсећају на ... сјајан ватромет лиризма. Панд. Свуда се сива пустош стере ... без конца и без мјере. Гал. 5. нар. песн. сјајан блескав (о муњи). — П лану диздар као сива Муња. Ботић. 6. као саставни део неких ботаничких и зоолошких назива: ~ кора, ~ ГуШтер, ~ медвед, ~ пацов, ~ Соћхо.