сѝгна̄л

сѝгна̄л, -а́ла м лат. 1. уговорени звучни или видни знак којим се нешто јавља, заповеда, забрањује и сл. — Разлежу се ... сигнали трубама и пиштаљкама. Андр. И. Аутомобили су тулили непрекидним сигналима. Кик. 2. фиг. а. инстинкт, какав предмет (речи, писмо, слика) и сл. који изазивају деловање или служе као позив на какву акцију или рад. — Јегуља очекује време кад ће бити Дат невидљиви и тајанствени сигнал за полазак на пут. Петр. М. У таквим сломовима и бродоломима ... то пјесма о слободи  је ипак био сигнал из велике даљине да још није све пропало. Крл. Много година Касније ... јављало се увијек у мени ... њезино лице ... као сигнал за опомену да се мора чувати. Козарч. Ђерам је далеки сигнал залуталоме путнику. Чипл. б. неочекивани догађај који служи као упозорење или опомена да нешто треба учинити или се нечега чувати. — Преглед у акционарском друштВУ значи за пословни свет сигнал да се буде на опрезу. Арх. 1926. Упао је у ... Ш леску ... Тиме је дао сигнал осталим аустријским противницима да започну рат. ОП 1