сигу̀рати

сигурати

Стална адреса

Лема

сигурати

Извор

том 5, стр. 751, редослед 1

1.
и несврш. 1 (у)чинити сигурним, (са)чувати од опасности.
несврш. — несвршени глагол
— Момчад ... не сигура ни луке ни обране за рат.
Марет.
2.
спремити, спремати.
— Јер се оће и мало суоте за пастира ђе би пропирио мало огња и сигурао што сео за вечеру.
Миљ.
Помогла му свадбу сигурати.
НПХ
Сигурај ми конак на Слатину, е ћу доћи да купим харача.
НП Вук
3.
сврш. снабдети чим потребним, опремити.
— Сигуро̑ сам га коња ја, не седлом, страхем.
Марк. Ф.

Пододреднице

~ се

1. (по)бринути се за своју сигурност. — То знам, пак се сигурам и чувам. Шен. 2. а. спремити се, снабдети се. — Зима на вратима, ваља се сигурати да не уједе. Торд. б. свршити, свршавати посао како треба. — Јеси ли се, Петре, сигурао? Јеси ли ми довео девојку? НП Вук

(по)бринути се за своју сигурност.спремити се, снабдети се.свршити, свршавати посао како треба.

Изворни текст (OCR)

сигу̀рати, -а̄м сврш. и несврш. 1. (у)чинити сигурним, (са)чувати од опасности. — Момчад ... не сигура ни луке ни обране за рат. Марет. 2. спремити, спремати. — Јер се оће и мало суоте за пастира ђе би пропирио мало огња и сигурао што сео за вечеру. Миљ. Помогла му свадбу сигурати. НПХ. Сигурај ми конак на Слатину, е ћу доћи да купим харача. НП Вук. 3. сврш. снабдети чим потребним, опремити. — фиг. Сигуро̑ сам га коња ја, не седлом, страхем. Марк. Ф.