Одредница

си̑ка̄

мтом 5, стр. 753

си̑ка̄

сика QA: medium

Лема

сика

Извор

том 5, стр. 753, редослед 31

  1. 1.

    несврш оном. испуштати оштре, пискаве звукове који подсећају на продужено изговарање гласа »с«.

    оном. — ономатопеја
    — Сипљиво сиче рупичави зидић.
    Божић
    Телефон зазврја ... с-с-с-с
    — сикало је кроз телефон нешто безгласно.
    Сек.
  2. 2.а.

    испуштати шиштав глас, оглашавати се (о гускама, неким инсектима и др.).

    др. — друго
    — Поздравља ... чету бијелу гусака уз друм што све гачу, сичу, узнемирене с оне граје пасје.
    Марк. Ф.
    Још се само чује како скакавци сичу.
    Јакш. Ђ.
  3. 2.б.

    фијукати, цвилети (о ветру).

    — Па све ближе, ближе, брије, хучи, сиче ... штекће, урличе.
    Змај
  4. 2.в.

    на нарочит начин шуштати (о кукурузним стабљикама кад их ветар покреће).

    — Кукурузи не шуме, него сичу.
    Сек.
  5. 2.г.

    на нарочит начин шиштати (о шикљању крви из ране).

    — Пред гостионом пробадају човјека, а он гледа како из њега крв сика. Цар
  6. 2.д.

    одавати посебан глас при принудном излажењу из вимена (о млеку).

    — Сичући ... по лименом дну ведрице потече млијеко у танком млазу из ... меких сиса. Донч.
  7. 2.ђ.

    сиктаво крештати (о људима кад се свађају и надвикују).

    — Пуна иХ је соба ... сичу и вичу.
    Матош
Изворни текст (OCR)
си̑ка̄ м несврш. оном. 1. испуштати оштре, пискаве звукове који подсећају на продужено изговарање гласа »с«. — Сипљиво сиче рупичави зидић. Божић. Телефон зазврја ... с-с-с-с- сикало је кроз телефон нешто безгласно. Сек. 2. а. испуштати шиштав глас, оглашавати се (о гускама, неким инсектима и др.). — Поздравља ... чету бијелу гусака уз друм што све гачу, сичу, узнемирене с оне граје пасје. Марк. Ф. Још се само чује како скакавци сичу. Јакш. Ђ. б. фијукати, цвилети (о ветру). — Па све ближе, ближе, брије, хучи, сиче ... штекће, урличе. Змај. в. на нарочит начин шуштати (о кукурузним стабљикама кад их ветар покреће). — Кукурузи не шуме, него сичу. Сек. г. на нарочит начин шиштати (о шикљању крви из ране). — Пред гостионом пробадају човјека, а он гледа како из њега крв сика. Цар Е. д. одавати посебан глас при принудном излажењу из вимена (о млеку). — Сичући ... по лименом дну ведрице потече млијеко у танком млазу из ... меких сиса. Донч. ђ. сиктаво крештати (о људима кад се свађају и надвикују). — Пуна иХ је соба ... сичу и вичу. Матош.