сѝктати
сиктати
Лема
сиктати
Извор
том 5, стр. 754, редослед 16
- 1.
испуштати оштар и испрекидан глас који подсећа на продужено изговарање гласа »с« (о змији и неким птицама).
— Змије и але ... су сиктале.
Уто се у грмљу, сикћућ, бљесак змије лецне.
Нада мном сикташе крик посмртних јата.
- 2.а.
производити сличан глас (једноличан или испрекидан) при пробијању ветра кроз теснаце.
— Кроз уске продолине протискује се бура сикћући.
- 2.б.
при просецању ваздуха у брзом лету.
— Оштре стрелице сикћу.
Наши митраљези сикћу.
- 2.в.
при резању косом траве или жита.
— И сикће коса, и у сјају злата откоси леже.
- 2.г.
при наглом избијању неке течности, шикљати.
— Његова крв ... сиктала је кроз просечене вене и артерије. Ћос.
- 2.д.
фиг. живо избијати.
— Из очију сиктали дивљи пламенови. Цар
- 2.е.
Из сваког слова сиктао је бол, бес и мржња. Петр.
- 2.д.
при дизању пламена увис или фрцању искара, сукљати.
— Сикћу и лижу пламенови.
Сикћу варнице као да кремен креше. Рад.
- 2.д.
ђ. при брзом руковању у картама за играње у хазардној игри, пљуштати.
— Између њих је сиктала карта.
- 2.е.
при говору стиснутих усана у узбуђењу.
— Глас сикће кроз полузатворене усне.
- 3.
фиг. обраћати се коме оштрим гласом и грубим, увредљивим изразима; оштро кудити и осуђивати кога.
— Ти тамо, језик за зубе!
— сиктао је наредник.
Сиктао је], псовао, грдио, а људи није било ниоткуда.
- 4.
необ. оштро мотрити.
— Франо је сиктао у околиш стиснутим оuтрим ... очицама.
Изворни текст (OCR)
сѝктати, си̏кће̄м несврш. 1. испуштати оштар и испрекидан глас који подсећа на продужено изговарање гласа »с« (о змији и неким птицама). — Змије и але ... су сиктале. Змај. Уто се у грмљу, сикћућ, бљесак змије лецне. Полић. Нада мном сикташе крик посмртних јата. Бој. 2. производити сличан глас (једноличан или испрекидан) а. при пробијању ветра кроз теснаце. — Кроз уске продолине протискује се бура сикћући. Новак. б. при просецању ваздуха у брзом лету. — Оштре стрелице сикћу. Том. Наши митраљези сикћу. Јак. в. при резању косом траве или жита. — И сикће коса, и у сјају злата откоси леже. Шант. г. при наглом избијању неке течности, шикљати. — Његова крв ... сиктала је кроз просечене вене и артерије. Ћос. Д. фиг. живо избијати. — Из очију сиктали дивљи пламенови. Цар Е. Из сваког слова сиктао је бол, бес и мржња. Петр. В. д. при дизању пламена увис или фрцању искара, сукљати. — Сикћу и лижу пламенови. Крл. Сикћу варнице као да кремен креше. Рад. Д. ђ. при брзом руковању у картама за играње у хазардној игри, пљуштати. — Између њих је сиктала карта. Андр. И. е. при говору стиснутих усана у узбуђењу. — Глас сикће кроз полузатворене усне. Војн. 3. фиг. обраћати се коме оштрим гласом и грубим, увредљивим изразима; оштро кудити и осуђивати кога. — Ти тамо, језик за зубе! — сиктао је наредник. Ћоп. Сиктао је], псовао, грдио, а људи није било ниоткуда. Вил. 4. необ. оштро мотрити. — Франо је сиктао у околиш стиснутим оuтрим ... очицама. Божић.