Одредница

си̑лан

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 756

си̑лан

силан

Стална адреса

Лема

силан

Варијанте

си̏лан

Извор

том 5, стр. 756, редослед 14

  1. 1.а.

    физички, телесно велик и снажан, врло јак (о човеку и животињи).

    — Обојица су били лични, наочити и силни.
    Станк.
    Већ читав дан гоним једног силног јелена. Петр.
  2. 1.б.

    који се истиче величином (о деловима тела).

    — Ту је стајао межнар ... мален човјек, силна, црвена носа. Ков.
  3. 1.а.

    У њеу силни бокови, широка леђа. Кол.

  4. 1.в.

    којѝ заузима велики простор, велик по обиму.

    — С Велебита се срушило југо ... ваљало са собом силне облачине.
    Тур.
    Брда су силна и висока.
    Лал.
  5. 2.

    чврст, постојан, поуздан, непоколебљив (о вољи, карактеру).

    — Осећајући у себи необично надахнуће човека силне воље ... беше сам себи доделио необичну задаћу у своме друштву.
    Грол
  6. 3.

    добро утврђен, ваан по својим одбрамбеним могућностима.

    — Положај који заузимамо силан је.
    Крањч. Стј
    Наша војска му Хитлеру је силна препрека.
    Дед. В.
  7. 4.а.

    који има моћ, велики ауторитет, моћан, јак.

    — Идући тако по свијету, чу за силна краља.
    Наз.
    Русија и Аустрија, које досад нису имале такмаца, добиле су га сада у лицу најсилнијега владара у Европи Наполеона].
    Гавр.
  8. 4.б.

    (у именичкој служби, одр.) онај који је моћан, властодржац.

    одр. — одређени вид придева
    — Црква је и сувише водила рачуна о силнима овога света.
    Јов. Ј.
  9. 4.в.

    насилан, осион, силовит.

    — Кад их видје силан ага, он намакну гојне воле и џелате љуте рисе.
    Маж. И.
  10. 5.

    који даје велику снагу, енергију, велик и важан по своме деловању, утицају на кога.

    — Говорио је врло често бесједе ... силне ... поучљиве ријечи.
    Лаз. Л.
    Тај силни покрет ... створио је необичне прилике у нашој земљи.
    Бел.
  11. 6.

    велик, јак, снажан по интензитету, по степењу избијања, испољавања.

    — Завладала је силна студен у нашим бреговима.
    Ков. А.
    Жандарме ... захвати силан страх и паника.
    Ћоп.
  12. 7.

    који добро, темељно зна, који одлично вршисвој посао; врло способан, ваљан: ~ играч.

    — Моја снаја је силна жена.
    Петр. Р.
  13. 8.а.

    који се састоји од великог броја (кога, чега).

    — К одласку се већ спрема силно мноштво дворјана.
    Визн.
    Забруји песма силних зрикаваца. Ант.
  14. 2.б.

    који је у великој количини.

    — Сијече, пара и главе обара, силан јунак починио квара.
    Март.
    Писали су ти твоји и послали ти силан новац.
    Мат.
Изворни текст (OCR)
и̑лан и си̏лан, -лна, -лно 1. а. физички, телесно велик и снажан, врло јак (о човеку и животињи). — Обојица су били лични, наочити и силни. Станк. Већ читав дан гоним једног силног јелена. Петр. В. б. који се истиче величином (о деловима тела). — Ту је стајао межнар ... мален човјек, силна, црвена носа. Ков. А. У њеу силни бокови, широка леђа. Кол. в. којѝ заузима велики простор, велик по обиму. — С Велебита се срушило југо ... ваљало са собом силне облачине. Тур. Брда су силна и висока. Лал. 2. чврст, постојан, поуздан, непоколебљив (о вољи, карактеру). — Осећајући у себи необично надахнуће човека силне воље ... беше сам себи доделио необичну задаћу у своме друштву. Грол. 3. добро утврђен, ваан по својим одбрамбеним могућностима. — Положај који заузимамо силан је. Крањч. Стј. Наша војска му Хитлеру је силна препрека. Дед. В. 4. а. који има моћ, велики ауторитет, моћан, јак. — Идући тако по свијету, чу за силна краља. Наз. Русија и Аустрија, које досад нису имале такмаца, добиле су га сада у лицу најсилнијега владара у Европи Наполеона]. Гавр. б. (у именичкој служби, одр.) онај који је моћан, властодржац. — Црква је и сувише водила рачуна о силнима овога света. Јов. Ј. в. насилан, осион, силовит. — Кад их видје силан ага, он намакну гојне воле и џелате љуте рисе. Маж. И. 5. који даје велику снагу, енергију, велик и важан по своме деловању, утицају на кога. — Говорио је врло често бесједе ... силне ... поучљиве ријечи. Лаз. Л. Тај силни покрет ... створио је необичне прилике у нашој земљи. Бел. 6. велик, јак, снажан по интензитету, по степењу избијања, испољавања. — Завладала је силна студен у нашим бреговима. Ков. А. Жандарме ... захвати силан страх и паника. Ћоп. 7. који добро, темељно зна, који одлично вршисвој посао; врло способан, ваљан: ~ играч. — Моја снаја је силна жена. Петр. Р. 8. а. који се састоји од великог броја (кога, чега). — К одласку се већ спрема силно мноштво дворјана. Визн. Забруји песма силних зрикаваца. Ант. 2. б. који је у великој количини. — Сијече, пара и главе обара, силан јунак починио квара. Март. Писали су ти твоји и послали ти силан новац. Мат.