Одредница

си̏ла

жтом 5, стр. 755

си̏ла

сила QA: medium

Лема

сила

Извор

том 5, стр. 755, редослед 6

  1. 1.

    узрок промене стања једне материје, оно што покреће материју из стања мировања у кретање или што мења величину и смер кретања материје.

    physics
    физ. — физика
    — Кретање се материје не може ни замислити без силе која ту материју ставља У покрет.
    Ком.
  2. 2.а.

    телесна или физичка снага човека и животиње, способност за рад.

    — Дјевојку издаваше сила, кољена јој поклецавахУ.
    Шен.
    Остари годинама, а изнемогао силама.
    Љуб.
  3. 2.б.

    физички притисак, насиље, приморавање.

    — Зар ти мислшш неког силом натерати да ти буде укућанин.
    Вес.
    Слободе нема гдје се сила чини и стра2 задаје.
    Тур.
  4. 3.а.

    духовна моћ, човекова способност да изрази, испољи у духовној активности своје умне и духовне способности (воље, ума, карактера и сл.).

    сл. — слично
    — Силе моралне, силе људскоr духа даномице расту, у првом реду у књигама.
    Матош
    Ко има силе да буде жртва ... та није слуга.
    Змај
  5. 3.б.

    човек као носилац таквих способности.

    — Гај је сакупио око себе образованих и спремних младих сила.
    БВ 1909
  6. 4.

    енергија као покретач механичког кретања, снага погонска ~

    — Видим ждрело кроз које хучна сила дере.
    Јакш. Ђ.
  7. 5.

    правна моћ, примена права, правомоћност.

    — Цар попушта и потписује одлуку која има силу закона.
Изворни текст (OCR)
си̏ла ж 1. физ. узрок промене стања једне материје, оно што покреће материју из стања мировања у кретање или што мења величину и смер кретања материје. — Кретање се материје не може ни замислити без силе која ту материју ставља У покрет. Ком. 2. а. телесна или физичка снага човека и животиње, способност за рад. — Дјевојку издаваше сила, кољена јој поклецавахУ. Шен. Остари годинама, а изнемогао силама. Љуб. б. физички притисак, насиље, приморавање. — Зар ти мислшш неког силом натерати да ти буде укућанин. Вес. Слободе нема гдје се сила чини и стра2 задаје. Тур. 3. а. духовна моћ, човекова способност да изрази, испољи у духовној активности своје умне и духовне способности (воље, ума, карактера и сл.). — Силе моралне, силе људскоr духа даномице расту, у првом реду у књигама. Матош. Ко има силе да буде жртва ... та није слуга. Змај. б. човек као носилац таквих способности. — Гај је сакупио око себе образованих и спремних младих сила. БВ 1909 4. енергија као покретач механичког кретања, снага погонска ~ — Видим ждрело кроз које хучна сила дере. Јакш. Ђ. 5. правна моћ, примена права, правомоћност. — Цар попушта и потписује одлуку која има силу закона.