Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

силѝна

жтом 5, стр. 758

силѝна

силина

Лема

силина

Извор

том 5, стр. 758, редослед 3

  1. а.

    снага, моћ.

    — Силипом ријечи, алузијама, кратким описима знао е Кочић стварати потпуне личности.
    Барац
    Расклапа зора трепавице сане ... и данак слуша и покорно сване, и крвави исток свом силином плане. нт. 2.
  2. б.

    сила (б).

    — Е́иШа полагано Vшти ...ДоК са свомМ сИ. ном не пљусну.
    Коч.
  3. в.

    плаховитост, жсестина, силовитост.

    — Из целог њега била је дивљина и силина.
    Станк.
    Зекановић од пусте силине само што удара по једној врљици.
    Куш.
Изворни текст (OCR)
силѝна ж а. снага, моћ. — Силипом ријечи, алузијама, кратким описима знао е Кочић стварати потпуне личности. Барац. Расклапа зора трепавице сане ... и данак слуша и покорно сване, и крвави исток свом силином плане. нт. 2. б. сила (б). — Е́иШа полагано Vшти ...ДоК са свомМ сИ. ном не пљусну. Коч. в. плаховитост, жсестина, силовитост. — Из целог њега била је дивљина и силина. Станк. Зекановић од пусте силине само што удара по једној врљици. Куш.