сино̀вац

синовац

Лема

синовац

Варијанте

сино́вац

Извор

том 5, стр. 766, редослед 13

1.
(вок. си̏но̄вче) братов син другоме брату или другој браћи, братанац.
вок. — вокатив
— Од те браће и сестара имам синоваца и ... сестричића.
Љуб.
Уз њега красан младић, синовац му Берислав.
Шен.
2.
у приснијем обраћању, особа мушког рода млађа од саговорника.
— А ђе ти беше онда, господине
— питаше ме старац.
— У хапсу!
— Е, синовче мој, и ти си се млађан напатио.
Шуб.

Изворни текст (OCR)

сино̀вац и сино́вац, -вца м (вок. си̏но̄вче) 1. братов син другоме брату или другој браћи, братанац. — Од те браће и сестара имам синоваца и ... сестричића. Љуб. Уз њега красан младић, синовац му Берислав. Шен. 2. у приснијем обраћању, особа мушког рода млађа од саговорника. — А ђе ти беше онда, господине — питаше ме старац. — У хапсу! — Е, синовче мој, и ти си се млађан напатио. Шуб.