си́нути
синути QA: medium
Лема
синути
Извор
том 5, стр. 768, редослед 20
- 2.
(аор. 2. и
- 3.
си̂нӯ) сврш.
- 1.а.
испустити светлост, блеснути, засјати, засветлети.
— Са свих страна лампе сину.
- 1.б.
сванути, појавити се, настати (о зори, дану).
— Одједаред синула већ и зора.
Јутро је синуло.
- 2.а.
фиr. засјати, засветлети испољавајући какво осећање, узбуђење (о очима).
— Око му као муња сину од нутарњега ганућа.
Мирјана нас угледа, радост јој сине у очима.
- 2.б.
снажно се испољити (о каквом осећању).
— Већ за благо ништа не мишљаху, но им сину срце на оружје.
- 3.а.
нагло, изненада се појавити, испољити се у свести.
— Дотакне се прстом чела као да му је синула добра мисао.
- 3.б.
нагло се показати, појавити, искрснути.
— И слика нам драга пред очима сину.
Док склопи очи, у тренутку сине пред очима далека прошлост.
- 3.в.
истаћи се свежим, светлим бојама, одвојити се белином, нагло се појавити.
— Сунце се спустило још наниже, дражица љепше синула у ... љупком свјетлу.
Кроз узак просјек између два брежуљка сину збијен грозд окречени2 кућа.
- 4.
полетети, јурнути.
— Сину ђогин пољем ... како звијезда преко ведра неба.
Животиње су синуле с места, јуришале десно и зауставиле се међу дрвећем.
Сину му нека врелина у главу. Њуков.
коме (пред очима) одједанпут постати јасно, разумљиво; ~ у пр авој светлости показати се онакав какав је стварно, уистину; сунце ће синути и на наша врата настаће и за нас повољније прилике.
Фразе
~ главом (у глави, кроз главV, у памети в. севнути у глави (уз глава изр.);
Изворни текст (OCR)
си́нути, си̑нем (аор. 2. и 3. л. си̂нӯ) сврш. 1. а. испустити светлост, блеснути, засјати, засветлети. — Са свих страна лампе сину. Каш. б. сванути, појавити се, настати (о зори, дану). — Одједаред синула већ и зора. Вел. Јутро је синуло. Чипл. 2. фиr. a. засјати, засветлети испољавајући какво осећање, узбуђење (о очима). — Око му као муња сину од нутарњега ганућа. Том. Мирјана нас угледа, радост јој сине у очима. Поп. Ј. б. снажно се испољити (о каквом осећању). — Већ за благо ништа не мишљаху, но им сину срце на оружје. НП Вук. 3. а. нагло, изненада се појавити, испољити се у свести. — Дотакне се прстом чела као да му је синула добра мисао. Кум. б. нагло се показати, појавити, искрснути. — И слика нам драга пред очима сину. Домј. Док склопи очи, у тренутку сине пред очима далека прошлост. Ћип. в. истаћи се свежим, светлим бојама, одвојити се белином, нагло се појавити. — Сунце се спустило још наниже, дражица љепше синула у ... љупком свјетлу. Шимун. Кроз узак просјек између два брежуљка сину збијен грозд окречени2 кућа. Ћоп. 4. полетети, јурнути. — Сину ђогин пољем ... како звијезда преко ведра неба. НП Вук. Животиње су синуле с места, јуришале десно и зауставиле се међу дрвећем. Ђур. фиг. Сину му нека врелина у главу. Њуков.