си̑н
син
Лема
син
Извор
том 5, стр. 764, редослед 3
- 1.
(мн. синови, песн. си̑ни, ген сино́ва̄ и сѝно̄ва̄, дат. синовима и синовима) особа мушкога рода према својим родитељима.
— Одлучио је купити ново одијело своме сину Исмету како би га поновио за Бајрам.
Девет леже посечених крина, девет брата, девет добрих сина. Фил. фиr. Човјек је син Огња
- 2.
(обично мн ) млади нараштај, ново поколење.
— Тек од четрдесетих година јавља се у Србији прво колено школованих домаћих синова.
- 3.
особа мушког и женског рода којој се пријатељски и интимно обраћа старија особа.
— Лијепо сине, врло лијепо!
— рече владика Мари]. Узми ту књигу.
Трже се ... угледао кћер ... Чиме се ти то, сине, бавиш?
Синови моји, док на свету теку реке, дотле ће и неправда да постоји
— одговори стриц Јевта.
- 4.а.
особа мушкога рода која припада каквој друштвеној, религиозној и сл. заједници или одређеном сталежу.
— Јуришаху напред необуздани синови Корана. Јакш. Ђ. la фронтовима гину најбољи синови радничке класе
- 4.б.
човек као грађанин и активан члан свога народа, представник неког краја.
— Заиста је лијепо што мјештани осјећајУ поштовање према својим великим и заслужним синовима.
Неустрашив борац, честит човек и користан син своје домовине.
Изворни текст (OCR)
си̑н м (мн. синови, песн. си̑ни, ген. сино́ва̄ и сѝно̄ва̄, дат. синовима и синовима) 1. особа мушкога рода према својим родитељима. — Одлучио је купити ново одијело своме сину Исмету како би га поновио за Бајрам. Куш. Девет леже посечених крина, девет брата, девет добрих сина. Фил. фиr. Човјек је син Огња Наз. 2. (обично мн ) млади нараштај, ново поколење. — Тек од четрдесетих година јавља се у Србији прво колено школованих домаћих синова. Скерл. 3. особа мушког и женског рода којој се пријатељски и интимно обраћа старија особа. — Лијепо сине, врло лијепо! — рече владика Мари]. Узми ту књигу. Лаз. Л. Трже се ... угледао кћер ... Чиме се ти то, сине, бавиш? Каш. Синови моји, док на свету теку реке, дотле ће и неправда да постоји — одговори стриц Јевта. Ћос. Д. 4. а. особа мушкога рода која припада каквој друштвеној, религиозној и сл. заједници или одређеном сталежу. — Јуришаху напред необуздани синови Корана. Јакш. Ђ. la фронтовима гину најбољи синови радничке класе Моск. б. човек као грађанин и активан члан свога народа, представник неког краја. — Заиста је лијепо што мјештани осјећајУ поштовање према својим великим и заслужним синовима. Куш. Неустрашив борац, честит човек и користан син своје домовине.