си̏пак
сипак, сипка
Лема
сипак
Варијанте
сипка, сѝпка
Извор
том 5, стр. 770, редослед 20
- 1.
(комп. сѝnкијӣ) који је од материје што је »шни велики број посебних честица (о брашну, житу и сл.); који се лако расипа, мрви, растресит, сипкав.
— Ход му се ... једва чуо по сипкој земљи.
Кроз маглени застор сипкога снијега ... звијезде му се учинише као јато ледених кристала.
Натјеран је увијек ... у тако ситан смијеХ, сипак, звонак.
- 2.
који полако пада, сипи.
— Чуо се цвркут врабаца, измијешан с првим каnљицама сипке, маглене киШе.
Изворни текст (OCR)
си̏пак, си̏пка и сѝпка, -пко (комп. сѝnкијӣ) 1. који је од материје што је »шни велики број посебних честица (о брашну, житу и сл.); који се лако расипа, мрви, растресит, сипкав. — Ход му се ... једва чуо по сипкој земљи. Шимун. Кроз маглени застор сипкога снијега ... звијезде му се учинише као јато ледених кристала. Вуков. фиг. Натјеран је увијек ... у тако ситан смијеХ, сипак, звонак. Л-К. 2. који полако пада, сипи. — Чуо се цвркут врабаца, измијешан с првим каnљицама сипке, маглене киШе. Крл.