си̏пати
сипати QA: medium
Лема
сипати
Извор
том 5, стр. 770, редослед 25
- 1.а.
и -пље̄м несврш. а. чинити да нешто ситно, сипкаво, течно и3 нечега постепено, мало-помало излази, тече некуд или у нешто: ~ брашно у врећу, ~ воду у чашу.
— Залуду је у шупљу тикву просо сипати.
Вина! Сипај, Агато!
Стаде ... сипати јело да носи на сто.
- 1.б.
просипати нешто сипкаво по некој површини:
прашак на рану. — Зрак је у соби још више искварен ... од кађења боровице што је ... сипа по жеравици. Новак.
- 1.в.
летети на све стране у великом броју (о искрама).
Држак кинџала је толико био окићен драгим камењем да су од њега искре сипале. Кнеж. Л.
- 2.
фиг. испуштати, ширити светлост.
Сунце је на све стране сипало раскошне своје зраке. Дом. Бројни лустери сипали су у дворану слапове свјетла. Цар Е.
- 3.
непрекидно и у великој количини избацивати (нпр. метке).
На ђемију сипљу огањ живи. НП Вук. Митраљез је без престанка сипао куршуме. Моск. фиг. надахнуто и речито говорити. — Столоравнатељ ... сипа ... здравицу за здравицом. Ђал. Плану и узе сипати бујицу речи. Нуш.
- 4.
обилно падати (о снегу, киши и сл.).
Вјетар ... густ снијег по земљи ... сипа. М»И. Са бедема је сипала киша стрела на ... бродове. Нуш.
- 5.
фиг. а. нагло, непрекидно ићи, надолазити један за другим.
Све је то млади и стари људи сипало један за другим, па су Чанђи и његовом момку биле пуне руке посла. О-А. б. брзо ићи, јурити. — Низбрдицом сипљем, а не узбрдицом. Божић. в. избијати, излазити у великој количини. — Суха земља, гдјегдје распучана ... обилно и без прекида с ње сипа топлота. Ћип. Оне црне очи ... као да нека топлина и милина сипа из њих. Ивак.
- 6.
трошити преко мере, разбацивати непромишљено, лакомислено (о новцу).
Млечићи ме траже и за мене благо сипљу. Љуб. Грофићи почеше сипати новце, тратити ... дједовину.
Фразе
сипа као из кабла пада густи снег, лије, тече киша у јаким млазевима; ~ као из рукава (стихове, шале, увре де и сл.) говорити, износити, цитирати нешто у великом броју, једно за другим; ~ коме песак, прашину у очи заслепљивати, заваравати кога; ~ песак у море радити нешто сувишно, узалуд; ~ у грло пити у великим гутљајима.
Пододреднице
1. расипати се на ситне честице, просипати се. — Видовита трава која се сува сипа. Вук Рј. Пада земља и сипље се по њему. М-О. 2. падати, испадати (о нечем сипкавом или ситном). — Тежаци су мучке преоблачили обућу. Из назувака сиnаuе се суха земља. Ћип. фиг. Дање свјетло сипало се ... на ловачку чету. Шен. 3. а. текући улазити, уливати се у нешто. — Извана допире шум кишпнице што цури с кровова и сипље се у ... канал. Бег. б. у великом броју брзо, нагло улазити некуд или излазити одакле (о људима). — Завришти ли сирена ... сабију се људи у гомилу пред отвором, сипају се унутра прописно. Сек. Тивадарово се друштво управо сипало из дворане. Ђал. 4. а. летети, падати на кога у великој количини. — Сила стријела се сипаше на њеr. М-И. Дуга повесма белога дима сипала су се на њу пешадију са опкопа. Кнеж. Л. б. летети разлежући се на све стран . Ми ... ручамо наврат-нанос, па бежи у механу. За нама се сипа читав град псовки. Ранк. в. ширити се на све стране. — Из исповједаонице се сипао у тишину црквеног простора шапат Гигина причања. Бег. Туда се сипље мирис из башче. Леск. Ј. г. непрекидно тећи, струјати у одређеном правцу. — Из очију сипао се благословени, благи оrањ и повлачио се по тешкој необрађеној земљи. Ћип
Изворни текст (OCR)
си̏пати, -а̄м и -пље̄м несврш. 1. а. чинити да нешто ситно, сипкаво, течно и3 нечега постепено, мало-помало излази, тече некуд или у нешто: ~ брашно у врећу, ~ воду у чашу. — Залуду је у шупљу тикву просо сипати. Павл. Вина! Сипај, Агато! Шен. Стаде ... сипати јело да носи на сто. Ранк. б. просипати нешто сипкаво по некој површини: