сѝпљив
сипљив
Лема
сипљив
Извор
том 5, стр. 772, редослед 4
- 1.
који пати од сипње, астме.
— Дјед је био сипљив и слаб на ногама.
Наиђе лекар ... сипљиви чичица.
В.
- 2.а.
који је својствен сипњи, који је изазван сипњом, промукао, пригушен (о гласу).
— Кнез ... прихвати и сипљивим, пребитим ... старачким гласом ... настави пјевати].
Изненада га позва загушљиви, сипљив глас иза леђа.
- 2.б.
који изазива нападе сипње, густ (о магли).
— Такве луде магле није никад било, права гробна ... сипљива.
- 3.а.
фиг. који се полако и тешко креће, који често застајкује због истрошености од дуге употребе и праћен је звуцима карактеристичним за сипњу (о возу, трамвају, верглу и сл.).
— Воз затетура, пође једном па удари уназад и пређе у сипљиви кас.
Зврји буђав, сипљив трамвај.
- 3.б.
болестан, нездрав, неприродан.
— Опростите ми ту врлину моју
— у сипљиво ... ово доба врлина сама мора молит порок за опроштење.
Изворни текст (OCR)
сѝпљив, -а, -о 1. који пати од сипње, астме. — Дјед је био сипљив и слаб на ногама. Кол. Наиђе лекар ... сипљиви чичица. Мил. В. 2. а. који је својствен сипњи, који је изазван сипњом, промукао, пригушен (о гласу). — Кнез ... прихвати и сипљивим, пребитим ... старачким гласом ... настави пјевати]. Нех. Изненада га позва загушљиви, сипљив глас иза леђа. Ћор. б. који изазива нападе сипње, густ (о магли). — Такве луде магле није никад било, права гробна ... сипљива. Јов. Ј. 3. фиг. а. који се полако и тешко креће, који често застајкује због истрошености од дуге употребе и праћен је звуцима карактеристичним за сипњу (о возу, трамвају, верглу и сл.). — Воз затетура, пође једном па удари уназад и пређе у сипљиви кас. Лал. Зврји буђав, сипљив трамвај. Каш. б. болестан, нездрав, неприродан. — Опростите ми ту врлину моју — у сипљиво ... ово доба врлина сама мора молит порок за опроштење. Богд.