Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сире́на

жтом 5, стр. 773

сире́на

сирена

Стална адреса

Лема

сирена

Извор

том 5, стр. 773, редослед 2

  1. 1.а.

    (об. мн.) грч. у митологији старих Грка морска нимфа са женском главом и птичјим или рибљим телом, која је заводничком песмом мамила бродаре на опасне стене о које су се разбијали њихови бродови.

    мн. — множинагрч. — грчки
  2. 1.б.

    женска особа која се дотерује и прави привлачном ради завођења, заводница.

    pejorative
    пеј. — пејоративно
    — Фелдкурат се састао горе у канцеларији с једном дамом ... с неком старом одурном сиреном.
    Јонке
  3. 2.

    сигнална справа с јаким и продорним звуком: ~ за узбуну, фабричка ~, аутомобилска ~.

    с — средњи род
  4. 3.

    мн. ред водених сисара siгепа крупног, вретенастог и голог тела, са дебелим слојем масти испод коже, морска крава. Терм. 4.

    zoology
    мн. — множиназоол. — зоологија
Изворни текст (OCR)
сире́на ж (об. мн.) грч. 1. а. у митологији старих Грка морска нимфа са женском главом и птичјим или рибљим телом, која је заводничком песмом мамила бродаре на опасне стене о које су се разбијали њихови бродови. б. пеј. женска особа која се дотерује и прави привлачном ради завођења, заводница. — Фелдкурат се састао горе у канцеларији с једном дамом ... с неком старом одурном сиреном. Јонке. 2. сигнална справа с јаким и продорним звуком: ~ за узбуну, фабричка ~, аутомобилска ~. 3. мн. зоол. ред водених сисара siгепа крупног, вретенастог и голог тела, са дебелим слојем масти испод коже, морска крава. Терм. 4.