си̏сати
сисати, сишем QA: medium
Лема
сисати
Варијанте
сишем, си̏ше̄м
Извор
том 5, стр. 778, редослед 1
- 1.
а устима извлачити млеко из дојке, вимена; хранити се млеком (из дојке, вимена), дојити (о детету или младунчету животиње).
— Хектор је смртно чељаде и жену је сисао смртну.
Не дај да Зорку овцу сиса јагњешце.
б. пити, испијати увлачећи какву течност мало стиснутим уснама.
— У тој грозници зарила сам јуче твој мали нож у руку па сам сисала своју рођену крв.
Обноћ дође вештица ... да га сиса.
- 2.а.
увлачити у плућа, удисати (мирис, ваздух).
— Сисао је мирис из Јелкиног босиљка.
Стојећи пред школом ... сише свјежину раног дана.
- 2.б.
увлачити, упијати хранљиву течност помоћу нарочити органа (о инсектима).
— Пчелица ... пала на онај плави цветак па марљиво сише све до дна.
- 2.в.
увлачити, упијати воду, хранљиве сокове из земље (о корену биљке).
— Здрав и снажан корен дрвета моћно сише храну што земља нуди у обиљу. Марк.
- 2.д.
фиг. Из твога је бића сисала моја душа своју поезију. Новак.
- 2.г.
измамљивати, изнуђавати новац лукавошћу или притиском, дрско, бестидно се користити туђим радом, богатити се на туђи рачун.
— Све је многобројнији тип нерадника ... ухвати се на једном месту туђе муке, и ту сиса и дебља.
То су паучићи што сишу овај јадни народ.
- 3.а.
држећи што у устима и влажећи пљувачком размекшавати, растварати и гутати.
— Сисао је крупан бомбон.
Сиса шећер. Дед.
- 3.б.
држећи нешто у устима увлачити (цигару, цигарету, лулу и сл.).
— Међу меснатим уснама ... држи и пожудно сиса цигару. Петр.
- 3.в.
Каткад би ставио у уста ... лулу сишући је. Пав.
- 4.а.
извлачити однекуда течност, примати у себе воде које немају свога тока.
— Створи се грдна јама која сише сву ону воду.
Мутна и хучна река ... сиса Јастребац.
- 4.б.
извлачити из чега, одузимати снагу коме, чему.
— И сама се земља буни и вели: Шта сисате толико из мене?
Умор и јад их као суша сише.
Гуши га пустиња једноличне околине ... сиШе соконе ЊеГОве снаге.
И сумња тешка ду2 ми мути и срж сише.
- 5.
увлачењем у себе чистити што (о апарату).
technical— Лукс-апарат сише.
нечију крв, ~ (пити) крв на памук в. уз крв (изр.).
Фразе
нисам весло сисао в. у̀з весло (изр.); ~ из (малога) прста, из својих ноката измишљати што. — Музичари хватају мотиве по ваздуху, или их крадУ, или их ... сишу из својих ноката.
Изворни текст (OCR)
си̏сати, -а̄м и си̏ше̄м несврш. 1. а. устима извлачити млеко из дојке, вимена; хранити се млеком (из дојке, вимена), дојити (о детету или младунчету животиње). — Хектор је смртно чељаде и жену је сисао смртну. М-И. Не дај да Зорку овцу сиса јагњешце. Чипл. б. пити, испијати увлачећи какву течност мало стиснутим уснама. — У тој грозници зарила сам јуче твој мали нож у руку па сам сисала своју рођену крв. Вас. Обноћ дође вештица ... да га сиса. Вес. 2. а. увлачити у плућа, удисати (мирис, ваздух). — Сисао је мирис из Јелкиног босиљка. Кум. Стојећи пред школом ... сише свјежину раног дана. Мих. б. увлачити, упијати хранљиву течност помоћу нарочити органа (о инсектима). — Пчелица ... пала на онај плави цветак па марљиво сише све до дна. Вес. в. увлачити, упијати воду, хранљиве сокове из земље (о корену биљке). — Здрав и снажан корен дрвета моћно сише храну што земља нуди у обиљу. Марк. Д. фиг. Из твога је бића сисала моја душа своју поезију. Новак. г. измамљивати, изнуђавати новац лукавошћу или притиском, дрско, бестидно се користити туђим радом, богатити се на туђи рачун. — Све је многобројнији тип нерадника ... ухвати се на једном месту туђе муке, и ту сиса и дебља. Сек. То су паучићи што сишу овај јадни народ. Сим. 3. а. држећи што у устима и влажећи пљувачком размекшавати, растварати и гутати. — Сисао је крупан бомбон. Бег. Сиса шећер. Дед. В. б. држећи нешто у устима увлачити (цигару, цигарету, лулу и сл.). — Међу меснатим уснама ... држи и пожудно сиса цигару. Петр. В. Каткад би ставио у уста ... лулу сишући је. Пав. 4. а. извлачити однекуда течност, примати у себе воде које немају свога тока. — Створи се грдна јама која сише сву ону воду. Наз. Мутна и хучна река ... сиса Јастребац. Пер. б. извлачити из чега, одузимати снагу коме, чему. — И сама се земља буни и вели: Шта сисате толико из мене? Вел. Умор и јад их као суша сише. Мас. Гуши га пустиња једноличне околине ... сиШе соконе ЊеГОве снаге. Мих. И сумња тешка ду2 ми мути и срж сише. Марк. Д. 5. техн. увлачењем у себе чистити што (о апарату). — Лукс-апарат сише. Торб.