Одредница

си̏т

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 779

си̏т

сит QA: medium

Стална адреса

Лема

сит

Извор

том 5, стр. 779, редослед 22

  1. 1.а.

    који је утолио, утажио глад, довољно нахрањен; супр. гладан.

    супр. — супротно
    — Јутро их је затекло сите и напите.
    Чипл.
    Ми стојимо још у задњим редовима ... среће гладни и горчине сити.
    Наз.
  2. 1.б.

    (у именичкој служби, одр.) онај који је утолио глад, онај који је довољно нахрањен.

    одр. — одређени вид придева
    — Сит гладном не верује. Н. посл. Ученица ... мисли да цивилизацију граде само гладни, а да је уживају само сити.
    Макс.
  3. 1.в.

    својствен човеку који се добро најео.

    — Око устију са кратком лулицом посмијех сит.
    Матош
  4. 1.г.

    који чини да се постане сит, који се радо једе, којим се постиже ситост

    јело. Р-К Реч. Јео хајдук сита круха суХа. Март.
    Мил. В.
  5. 1.д.

    фиг. богат садржином, садржајан, насићен каквом другом материјом у течном или гасовитом стању.

    Кондензираност укусних ситих боја дижу ту умјетнину у први ред наших ликовних изражаја. Бат. Љубичица кликну мирисима ситим. Уј.
  6. 2.

    а. који има свега довољно, у обиљу, који живи у обиљу, имућан, богат.

    Она је кућа сита ... у свему. Мул. Био је добар ђак, из сите обитељи. Божић. б. богат, угодан, удобан (са нијансом презривости). — Гизделин је чедо ситих цивилизација. Матош. Решио се ... да отпочне живот ... својих предака, сит и спокојан живот рускога племића. Скерл.
  7. 3.

    богат храном, животним намирницама; родан, плодан: ~ година.

    Сита јесен мирисаше у целом дому. Шапч. Изићи ће из свог склоништа с наоштреним зубима да их, послије ситих дана, још1 љуће притегне.
    као крпељ в. уз крпељ (изр.); ~ сам свега досадило ми, дозлогрдило, дојадило ми је све; сит (сити), до сита се најести (Нагле дати, напев ати, наспавати, наразговарати, науживати и сл.) д миле воље, у највећој мери.

Фразе

бити сит (пресит) чеrа (рата, живота, игре и сл.) бити незадовољан чим, не желети што; и вук ~ коза цела (и овце на броју) в. уз вук (изр.);
Изворни текст (OCR)
си̏т, -а, -о 1. а. који је утолио, утажио глад, довољно нахрањен; супр. гладан. — Јутро их је затекло сите и напите. Чипл. фиг. Ми стојимо још у задњим редовима ... среће гладни и горчине сити. Наз. б. (у именичкој служби, одр.) онај који је утолио глад, онај који је довољно нахрањен. — Сит гладном не верује. Н. посл. Ученица ... мисли да цивилизацију граде само гладни, а да је уживају само сити. Макс. в. својствен човеку који се добро најео. — Око устију са кратком лулицом посмијех сит. Матош. г. који чини да се постане сит, који се радо једе, којим се постиже ситост