Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

си̏тан

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 780

си̏тан

ситан QA: medium

Лема

ситан

Извор

том 5, стр. 780, редослед 5

  1. 1.а.

    -тна и сѝтна, -тно а. који се састоји од малих истоврсних делића, честица, измрвљен, самлевен или стучен у фин прах; супр. крупан: ~ брашно, ~ шећер, ~ со

    супр. — супротно
    снег.
    НПХ
  2. 1.б.

    који се састоји од покрета који брзо следе, долазе један за другим.

    Одскакута ситним, птичјим кораком. Чипл. Сијече, боде, удара ... густим пљуском, а ситнијим од солике. Вел.
  3. 2.

    а. који је по величини, обиму испод просечнога, мален.

    Кућица ... с два ситна прозорчића ... био је цио иметак Данкова оца. Ивак. На песку целим путем ... остале су свуда њене ситне сrопе. Дуч. б. који је мален по степену испољавања, по интензитету, броју, по вредности, незнатан. — У ту се вику умијешаше и ситни гласићи школске дјеце. Том. Чује се ситан глас црквеног звона. Лаз. Л. Она је ... добијала на ситне трошкове ... двапут колико оне две заједно. Петр. В. Ситна одступања од књижевног језика допуштана су књижевницима. Т. књ. в. недорастао, малолетан; недовољно развијен; који се не осећа здрав, немоћан, слаб. — Имао је ... пуну кућу ситне дјеце. Козарч. Отац дјевојчин био је иначе ћифтица ситан растом и духом. Андр. И. Ситног здравља одувек, остао је ... у Алпама да се одмори. Сек.
  4. 3.

    мален, незнатан, који мало значи по друштвеном и економском положају, економски слаб.

    Остат ће заувијек биједник, ситни чиновничић. Сим. Постоји велик проценат ситног света који нема ни најпотребније. Андр. И. Дошло је до пропадања ситних сељака. Ант. 1. Мануфактура није могла уништити ситну производњу. ОП 1.
  5. 4.

    а. који нема већег значаја, другоразредан, споредан; непознат широј јавности, неистакнут.

    Да ли би ... lVспеха уопште било да није легије оних ситних хероја прегажених широм наше ... земље. Ћос. Б. Чланови комитета били су ситни, непознати људи. ОП 2. б. безначајан, незнатан. — Успоредо с великим свијетом ... постоји мален свијет с малим људима и ситним стварима. Крањч. Стј. Постоје тако неке ситне предрасуде пред којима сам слаб. Ћос. Б.
  6. 5.

    фиг. ситничав, ускогрудан; ништаван, низак, нечастан, ружан, рђав.

    Критика је била ситна, политичарска и тенденциозна. Нед. Ми смо се увијек знали високо уздићи над ситним пакостима. Козарч. Људи ... су због својих личних ситних интереса били сишли са правога пута. П 1939.
  7. 6.

    бот. (само одр.) у називу многих биљака: ~ коприва, ~ метвица, ~ проја, ~ боб, ~ чичак, ~ жито и др.

  8. 7.

    као сталан епитет за књигу, писмо у нар. песмама (због ситних слова).

    У путу му ситна књига стиже. НГ Вук. Ча папиру ситно слово пише.

Фразе

водити ситне разговоре разговарати о свакидашњим, безначајним, обичним стварима; похватати (најситниј е) конце чије в. уз конац (изр.); ~ новац нешто неважно или веома мале вр̀еоносп. Шта више, употребљује ... одавно већ ситан новац у књижевности, као ОСнОв својих јунака. СКГ 1937; ~ зверка (риба) в. уз зверка (изр.). — Ситна си ти зверка ... У мојим шакама су били мало већи но што си ти! Ћос. Д.; ситна посла разг. није важно. — Хоћете ли да raђате? ... — Ситна посла — одговори командир. — Чекамо главнину. Јак.; ~ стока, ~ благо домаће животиње мањег раста, овце и козе, према крупнијим (коњима, говедима). — Имала је доста ситног блага, оваца и коза. Ћоп.; ситне богиње мед. заразно обољење (махом деце); исп. мале богиње; ситни сати време касно ноћу, иза поноћи. — Иза поноћи, у ситне сате ... пијанци би ... кретали према касарни. Ћоп.; ~ грожђе суво грожђе, грожђице, цвебе; ~ сточарство екон. 1) гајење ситне стоке; 2) гајење живине, кунића, пчела, свилене бубе и др. као привредна грана.
Изворни текст (OCR)
си̏тан2, -тна и сѝтна, -тно 1. а. који се састоји од малих истоврсних делића, честица, измрвљен, самлевен или стучен у фин прах; супр. крупан: ~ брашно, ~ шећер, ~ со,