Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ситно̀ћа

жтом 5, стр. 784

ситно̀ћа

ситноћа

Лема

ситноћа

Извор

том 5, стр. 784, редослед 10

  1. 1.

    мала просторна димензија чега; ситне ствари, ситни предмети.

    — la ситноћа од усташаца пора на нокту једва се на најоштрије стакло могу опазити.
    М 1867
  2. 2.

    фиг. ништавност, нискост.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Сремац је у целој српској књижевности био највећи и истински хуморист који је познавао човјека и његову ситноћу.
    Барац
Изворни текст (OCR)
ситно̀ћа ж 1. мала просторна димензија чега; ситне ствари, ситни предмети. — la ситноћа од усташаца пора на нокту једва се на најоштрије стакло могу опазити. М 1867. 2. фиг. ништавност, нискост. — Сремац је у целој српској књижевности био највећи и истински хуморист који је познавао човјека и његову ситноћу. Барац.