си̏тно
ситно
Лема
ситно
Извор
том 5, стр. 783, редослед 2
- 1.а.
у врло мале честице (о сипким супстанцама), фино, танко (о млевењу).
— Само се шенично брашно сије у ситу јер је ... ситније самљевено. Рј.
- 1.б.
на мале делове.
— Разрежу и друго месо ситно и натакну затим на ражње.
- 2.а.
кратким, а честим покретима, малим корацима; брзо.
— Чело му се набере, а доња вилица заигра ситно.
Не бијаше варошко дијете ... ал како је ситно ћорацала.
Никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.
- 2.б.
вукући брзо прстима преко жица или ударајући, пребирајући брзо прстима по диркама, вешто.
— Оста Адел пјесме пјевајући, уз тамбуру ситно куцајући.
Хармоникаш засвира ситно најнижим тоновима.
- 2.в.
у ниским тоновима, ниским гласом, тихо.
— (ат на торњу удара најприје ситно и брзо »четврти«.
Ситно и високо пиштала су звона с једне капелице.
P. Iа се скупи и шапне ситно ...
— lајка!
- 2.г.
недовољно јако по снази, иктензитету, слабо.
— Пели се један на другога и ситно стењали.
- 2.д.
брзо, једно за другим.
— А она ситно дробила и чаврљала као врапчић.
- 3.а.
у врло малом размаку, густо једно поред другога; малим предметима.
— Врат му је био раздрљен, ситно изборан. Петр.
- 3.в.
Уђоше у једно ... двориште које је било ситно покалдрмисано. Андр. И.
- 3.б.
у малим, а густим капљицама (о киши, снегу).
— Киша ситно сипи, сипи и ромиња.
- 4.
фиг. безначајно, недостојно, ниско, нечасно.
— Учини јој се да је ово данас ситно смијешно ... према чистоти осјећаја.
Градски човек је грамжљив, али није смео. Код њега све исnада ситно, лабаво. Ћил.
Изворни текст (OCR)
си̏тно прил. 1. а. у врло мале честице (о сипким супстанцама), фино, танко (о млевењу). — Само се шенично брашно сије у ситу јер је ... ситније самљевено. Рј. А. б. на мале делове. — Разрежу и друго месо ситно и натакну затим на ражње. М-И. 2. а. кратким, а честим покретима, малим корацима; брзо. — Чело му се набере, а доња вилица заигра ситно. Сек. Не бијаше варошко дијете ... ал како је ситно ћорацала. Шен. Никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње. Станк. б. вукући брзо прстима преко жица или ударајући, пребирајући брзо прстима по диркама, вешто. — Оста Адел пјесме пјевајући, уз тамбуру ситно куцајући. Ботић. Хармоникаш засвира ситно најнижим тоновима. Моск. в. у ниским тоновима, ниским гласом, тихо. — (ат на торњу удара најприје ситно и брзо »четврти«. Леск. Ј. Ситно и високо пиштала су звона с једне капелице. Мил. Р. Iа се скупи и шапне ситно ... — lајка! Каш. г. недовољно јако по снази, иктензитету, слабо. — Пели се један на другога и ситно стењали. Гор. д. брзо, једно за другим. — А она ситно дробила и чаврљала као врапчић. Нам. 3. а. у врло малом размаку, густо једно поред другога; малим предметима. — Врат му је био раздрљен, ситно изборан. Петр. В. Уђоше у једно ... двориште које је било ситно покалдрмисано. Андр. И. б. у малим, а густим капљицама (о киши, снегу). — Киша ситно сипи, сипи и ромиња. Матош. 4. фиг. безначајно, недостојно, ниско, нечасно. — Учини јој се да је ово данас ситно смијешно ... према чистоти осјећаја. Ћип. Градски човек је грамжљив, али није смео. Код њега све исnада ситно, лабаво. Ћил.