сиђе
сиђе
Лема
сиђе
Извор
том 5, стр. 785, редослед 12
- в.
катедре. Прод. в. пробити се, продрети у што.
— Све нам је то сишло до кости и сржи.
И палош сину ... готов да у срце сиђе.
2. запасти, заћи, нестати с видика (о Сунцу, Месецу).
— Месец кад сиђе убави, тишином среће ... бол замирише.
3. пасти, спустити се на што, распрострети се по чему.
— Вечер је сишла над Париз.
4.
- а.
оставити, напустити једно (обично уздигнуто, истурено) место због преласка на друго.
— Прва батерија ... је у последњем тренутку сишла са положаја.
- б.
одвојити се од започетог пута, променити правац, смер кретања.
— Ишли смо једном стазом и одеданпут смо с Ње сишлИ. Дед.
- в.
В.
- в.
фиг. спустити се на нижи друштвени положај, напустити пређашњи положај; доћи у лошије, слобије имовно стање; изгубити пређашњу вредност.
— С врка славе и боrатства сишли су до највећег сиромаштва.
Јакшић је ... сишао са своје песничке висине и ... загазио у брлог оговарања.
5. престати покривати какву површину избледевши, отопивши се и сл.
— Још је била врућа мембрана, а с црног лака слушалице није још сишла пара од његова даха. Крањч.
Фразе
~ с дневнога реда престати бити предкет расправљања; ~ с коња на магарца в. уз коњ (изр.); ~ с памети (с ума) 1) полудети; 2) заборавити. — Од тога часа више ми
Изворни текст (OCR)
и сиђе с катедре. Прод. в. пробити се, продрети у што. — Све нам је то сишло до кости и сржи. Вил. И палош сину ... готов да у срце сиђе. Ил. 2. запасти, заћи, нестати с видика (о Сунцу, Месецу). — Месец кад сиђе убави, тишином среће ... бол замирише. Ил. 3. пасти, спустити се на што, распрострети се по чему. — Вечер је сишла над Париз. Тад. 4. а. оставити, напустити једно (обично уздигнуто, истурено) место због преласка на друго. — Прва батерија ... је у последњем тренутку сишла са положаја. Јак. б. одвојити се од започетог пута, променити правац, смер кретања. — Ишли смо једном стазом и одеданпут смо с Ње сишлИ. Дед. В. в. фиг. спустити се на нижи друштвени положај, напустити пређашњи положај; доћи у лошије, слобије имовно стање; изгубити пређашњу вредност. — С врка славе и боrатства сишли су до највећег сиромаштва. Панч. Јакшић је ... сишао са своје песничке висине и ... загазио у брлог оговарања. Скерл. 5. престати покривати какву површину избледевши, отопивши се и сл. — Још је била врућа мембрана, а с црног лака слушалице није још сишла пара од његова даха. Крањч. Ст.