сиђе

— Стерао је са звонаре Стеву. Лаз. »Л. Ни ово2 пута нисмо могли да стерамо Немце с овог положаја.

2. присилити све да се скупе на једном месту.

— Кад их је тако стјерао у гомилу ... приближи им се неVсrрашиво.

3. забити, забости, зарити у што.

— Стјера лопату, једним замахом, У бјелину.

4. возећи или на коњу пребацити до одређеног места, довести.

— Расим ... сложи и натовари дрва на коња и стера у чаршију.

Ја сам му вазда на троје-четворо коња стјерао оно жита.

5. нар. пијући ипразнити стаклен суд до неке мере.

— Натегнух опет и стјерах до пола плоске.

6. фиг. довести до чега, до каквог стања (обично тешког, мучног, непријатног).

— Биједа га до скрајности стјера.

Човјеку допис сузу насред ока стјера.

кога у гроб в. свалити у гроб (уз гроб, изр.); ~ кога у ред присилити кога да се пристојно влада; ~ страх коме у кости в. утерати коме страх у кости (уз кост, изр.).