сѝјати

сијати

Лема

сијати

Извор

том 5, стр. 752, редослед 24

1.а.
(ис)пуштати, одавати из себе светло, одашиљати зраке, светлети (о светлосним изворима и осветљеним телима).
— Освојите ми крај гдје свеђер сија сунчани поглед неугасив.
Бег.
Ноћу место звезда и месеца сијали су пожари.
Кнеж. Л.
1.б.
фиг. бити јако осветљен.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— За све око себе
— сад нови пут сија.
Дуч.
2.
блистати изражавајући какво јако осећање (о очима, лицу, спољњем изгледу човека).
— Из свих ... набора бијелога му лица сијала му срећа. Еум. Јојкић је сијао ... сав срећан.
Ћос. Б.
3.а.
фиг. снажно се изражавати, испољавати.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Из цијеле му особе сијала је свијест.
Кал.
3.б.
одликовати се каквом особином, врлином, вредношћу.
— Живи бедно зато што не сија над другим људима.
Кнеж. Б.

Пододреднице

~ се

1. блештати, блистати се. — Сијало се светло оружје. Ад. 2. а. сијати (2). — Настави само сијајући се од среће што се изненада тако необичан доrађај десио. Макс. фиr. Врлина се сија и из сиромаштине. Вел. б. бити јако осветљен, светлети се. — За њима се небо сијало од пожара. Дед. В

блештати, блистати се.сијати (2).бити јако осветљен, светлети се.

Изворни текст (OCR)

сѝјати, -а̄м несврш. 1. а. (ис)пуштати, одавати из себе светло, одашиљати зраке, светлети (о светлосним изворима и осветљеним телима). — Освојите ми крај гдје свеђер сија сунчани поглед неугасив. Бег. Ноћу место звезда и месеца сијали су пожари. Кнеж. Л б. фиг. бити јако осветљен. — За све око себе — сад нови пут сија. Дуч. 2. блистати изражавајући какво јако осећање (о очима, лицу, спољњем изгледу човека). — Из свих ... набора бијелога му лица сијала му срећа. Еум. Јојкић је сијао ... сав срећан. Ћос. Б. 3. фиг. а. снажно се изражавати, испољавати. — Из цијеле му особе сијала је свијест. Кал. б. одликовати се каквом особином, врлином, вредношћу. — Живи бедно зато што не сија над другим људима. Кнеж. Б.