си́јнути
сијнути
Лема
сијнути
Извор
том 5, стр. 753, редослед 26
- —
в. синути.
— Зубим шкрину, сабља сијну.
Отуд од двери сијну већа светлост.
Ћавру пси лајати, а ја сијнем на стражња врата у мрак.
Из давнине драга слика њена сијне кадикад у дубокој ноћи. Јакши. М. Радост му сијну у очима. Глиш. сију̀цкати (се), -а̄м (се) сврш. дем. и уч. према сијати (се).
— Са неба сунашце сијуцкати заче.
Пододреднице
једва се пробијати, с муком избијати, појављивати се. — Врлина се ... и из сиромаштине сијуцка кроз ситне пукотине. Вел
Изворни текст (OCR)
си́јнути, си̑јне̄м сврш. в. синути. — Зубим шкрину, сабља сијну. НПХ. Отуд од двери сијну већа светлост. Шапч. Ћавру пси лајати, а ја сијнем на стражња врата у мрак. Буд. Из давнине драга слика њена сијне кадикад у дубокој ноћи. Јакши. М. Радост му сијну у очима. Глиш. сију̀цкати (се), -а̄м (се) сврш. дем. и уч. према сијати (се). — Са неба сунашце сијуцкати заче. Вел.