Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

си̑њӣ

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 770

си̑њӣ

сињи

Стална адреса

Лема

сињи

Извор

том 5, стр. 770, редослед 12

  1. 1.а.

    који је боје пепела, сив

    — Анђелијо, моја верна љубо, што си стала како камен сињи.
    НП Вук
    Удубљења ... настају на површини непрегледног сињег камењара.
    Десн.
  2. 1.б.

    који је боје мора, између плаве и љубичасте, модар (о очима, мору, небу).

    — Од Дунава до мора сињега.
    Њег.
    Гледаше ... у сињу пучину јадранску.
    Шен.
  3. 2.

    који почиње се́дети, просед.

    — Коса мУ је као чекиња, иако већ прилично сиња.
    Богдан.
  4. 3.

    црн, таман.

    — Већ умираше дан, и мрак је сињи већ свему живом труде ублаживо̄.
    Комб.
    Како чула сиње гавранове, не били јој мили николико.
    НП Вук
  5. 4.а.

    фиг. тежак, напоран (о терету).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Мучио ме, дробио ме сињим теретом.
    Матош
    Стаде Тоза весео међу другаре, сињи му се терет са срца скинуо.
    К 1950
  6. 4.б.

    јадан, кукаван, несрећан, жалостан.

    — Дјеца су ти сињи сирочићи.
    Наз.
    Јао, кукавче сињи, па ти си бос! Ћос.
  7. 4.в.

    страшан. —У десној руци држаше запет пишитољ ... он окинУ, пуче као сињи гром. Вес.

Фразе

~ кукавица нар. несрећна, јадна, бедна, кукавна особа (јер је, по народном веровању, кукавица весник несреће и жалости); 4сињу ли му душу нар. клетва. — Ха, сињу ли му душУ ... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!
Ранк.
Изворни текст (OCR)
си̑њӣ, -а̄, -е̄ 1. а. који је боје пепела, сив. — Анђелијо, моја верна љубо, што си стала како камен сињи. НП Вук. Удубљења ... настају на површини непрегледног сињег камењара. Десн. б. који је боје мора, између плаве и љубичасте, модар (о очима, мору, небу). — Од Дунава до мора сињега. Њег. Гледаше ... у сињу пучину јадранску. Шен. 2. који почиње се́дети, просед. — Коса мУ је као чекиња, иако већ прилично сиња. Богдан. 3. црн, таман. — Већ умираше дан, и мрак је сињи већ свему живом труде ублаживо̄. Комб. Како чула сиње гавранове, не били јој мили николико. НП Вук. 4. фиг. а. тежак, напоран (о терету). — Мучио ме, дробио ме сињим теретом. Матош. Стаде Тоза весео међу другаре, сињи му се терет са срца скинуо. К 1950. б. јадан, кукаван, несрећан, жалостан. — Дјеца су ти сињи сирочићи. Наз. Јао, кукавче сињи, па ти си бос! Ћос. Д. в. страшан. —У десној руци држаше запет пишитољ ... он окинУ, пуче као сињи гром. Вес.