Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

си̏ћан

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 785

си̏ћан

сићан

Стална адреса

Лема

сићан

Извор

том 5, стр. 785, редослед 6

  1. 1.

    (одр. си̏ћанӣ и сића̀нӣ) дем. од ситан који се састоји од малих честица, дробан.

    дем. — деминутив, деминутивно
    — Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље У прозоре.
    Глиш.
  2. 2.

    мален по обиму и величини.

    — Звоне, звоне звончићи сићани и бијели.
    Полић
  3. 3.а.

    који је малог интензитета (о звуку).

    — Сићани гласићи сјајних прапораца као да увеличаваху ту ... трку.
    Шапч.
  4. 3.б.

    танак.

    — Кад ... сићану жицу затресе руком вешточ, нема тог срца на свету које не би задрхтало.
    Чипл.
  5. 4.

    који је мале вредности, безначајан.

    — Да ми је нолико сићаних парица, да питам пошто је Шабац.
    Вес.
Изворни текст (OCR)
си̏ћан, -а, -о (одр. си̏ћанӣ и сића̀нӣ) дем. од ситан 1. који се састоји од малих честица, дробан. — Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље У прозоре. Глиш. 2. мален по обиму и величини. — Звоне, звоне звончићи сићани и бијели. Полић. 3. а. који је малог интензитета (о звуку). — Сићани гласићи сјајних прапораца као да увеличаваху ту ... трку. Шапч. б. танак. — Кад ... сићану жицу затресе руком вешточ, нема тог срца на свету које не би задрхтало. Чипл. 4. који је мале вредности, безначајан. — Да ми је нолико сићаних парица, да питам пошто је Шабац. Вес.