си̏ћӯшно̄ст
сићушност
Лема
сићушност
Варијанте
си̏ћушно̄ст
Извор
том 5, стр. 786, редослед 2
- —
особина онога који је сићушан (об у моралном погледу), онога што је сићушно; безначајност, ништавност.
— Грмио је на нискоћу и сићушност људи. Кос. То што се распиње ... то је... твоја сићушност пред овим што је велико и силно. Јанк. Кружкио је погледом по тамном бездану звезданог неба, осећао величину васионе и сићушност љуДСКе мисЛИ.
Изворни текст (OCR)
си̏ћӯшно̄ст и си̏ћушно̄ст, -ости ж особина онога који је сићушан (об у моралном погледу), онога што је сићушно; безначајност, ништавност. — Грмио је на нискоћу и сићушност људи. Кос. То што се распиње ... то је... твоја сићушност пред овим што је велико и силно. Јанк. Кружкио је погледом по тамном бездану звезданог неба, осећао величину васионе и сићушност љуДСКе мисЛИ. Њар.