Одредница

скаку̀тав

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 791

скаку̀тав

скакутав

Лема

скакутав

Извор

том 5, стр. 791, редослед 11

  1. а.

    који ходајући поскакује, прави брзе, ситне кораке.

    — Главни продавач ... скакутав и хитар, клањао се и прегибао.
    Сим.
    Нско стално иде за нама. Не бих рекао да је човјек, него некаква скакутава животиња.
    Лал.
  2. б.

    покретљив, ив; трептав, треперав.

    — СтрИјела освете опржит ће твоје златолике скакутаве увојке.
    Шен.
    Према слабој светлости ватре, немирној, скакутавој, њен трбух је изгледао огроман.
    Шуб.
  3. в.

    немиран, несталан, неравномеран, неуједначен.

    — Змајев је стиХ ... тачан, истина, али еднаћ скакутав, често налик на сликовану Прозу.
    Јов. С.
    Њезина кћи била је створ чудан, превртљив, скакутав.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
скаку̀тав, -а, -о а. који ходајући поскакује, прави брзе, ситне кораке. — Главни продавач ... скакутав и хитар, клањао се и прегибао. Сим. Нско стално иде за нама. Не бих рекао да је човјек, него некаква скакутава животиња. Лал. б. покретљив, ив; трептав, треперав. — СтрИјела освете опржит ће твоје златолике скакутаве увојке. Шен. Према слабој светлости ватре, немирној, скакутавој, њен трбух је изгледао огроман. Шуб. в. немиран, несталан, неравномеран, неуједначен. — Змајев је стиХ ... тачан, истина, али еднаћ скакутав, често налик на сликовану Прозу. Јов. С. Њезина кћи била је створ чудан, превртљив, скакутав. Шен.