скаку̀та̄ње

скакутање

Лема

скакутање

Извор

том 5, стр. 791, редослед 13

а.
гл. им. од скакутати скаку̀тати, ска̀куће̄м (ређе скаку̀та̄м) несврш. а. с времена на време правити мале скокове или брзе, ситне кораке, поскакивати; ходати ситним или неравномерним ходом.
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголс — средњи род
— Иза једног стада скакуће јаrње. Дед.
в.
В. Почео је цвокотати зубима и скакутати с ноге на ногу. Хорв. Ко̑ птица скакута. Јур.
в. — (после броја) векс — средњи род
б.
одлазити на разна места ради извршавања разних хитних послова, трчкарати.
— Уредпик је скакутао ... од посланства до посланства по Бечу и ширио пропаганду.
Јов. Ј.
в.
наизменице окретати, бацати погледе час амо час тамо, прелазити од једнога до другога (о очима).
— Мале су му риђе очице лукаво скакутале по суцима.
Бен.
Био је мршав ... и једва видљивих обрва над ... жустрим очима које су скакутале од једног друга до другог.
Поп. Ј.
г.
Г. нагло мењати предмет разговора, начин или предмет рада и сл.; околишити, избегавати изјашњавање.
г. — годинасл. — слично
— У том кратком раздобљу скакутали смо преко стотину смеРова ликовнога стварања.
КР 1924
Како биједно скакућеш, бираш ријечи, увећаваш, умањујеш ...
П 1939

Изворни текст (OCR)

скаку̀та̄ње с гл. им. од скакутати. скаку̀тати, ска̀куће̄м (ређе скаку̀та̄м) несврш. а. с времена на време правити мале скокове или брзе, ситне кораке, поскакивати; ходати ситним или неравномерним ходом. — Иза једног стада скакуће јаrње. Дед. В. Почео је цвокотати зубима и скакутати с ноге на ногу. Хорв. Ко̑ птица скакута. Јур. б. одлазити на разна места ради извршавања разних хитних послова, трчкарати. — Уредпик је скакутао ... од посланства до посланства по Бечу и ширио пропаганду. Јов. Ј. в. наизменице окретати, бацати погледе час амо час тамо, прелазити од једнога до другога (о очима). — Мале су му риђе очице лукаво скакутале по суцима. Бен. Био је мршав ... и једва видљивих обрва над ... жустрим очима које су скакутале од једног друга до другог. Поп. Ј. Г. нагло мењати предмет разговора, начин или предмет рада и сл.; околишити, избегавати изјашњавање. — У том кратком раздобљу скакутали смо преко стотину смеРова ликовнога стварања. КР 1924. Како биједно скакућеш, бираш ријечи, увећаваш, умањујеш ... П 1939.