сканди́ра̄ње
скандирање
Лема
скандирање
Извор
том 5, стр. 793, редослед 13
- 1.
гл. им од скандирати сканди́рати, ска̀ндӣра̄м несврш. лат. 1. читати стихове (латинске и грчке) истичући метричке стопе и ритпам.
poetic - 2.
изговарати или извикивати у одређеном ритму, реч по реч, слог по слог и сл. (у хорском рецитовању, на масовним скуповима, на стадиону и сл.); уе̄тите изговарати одвојено, с прекидима.
— По пет минута се само пљеска и скандира
Тито!
Ходао је по соби и скандирао, вичући по једну реч уз сваки корак.
Болесници, који о̄олују од малог мозга ... не могу једнолично говорити, него на прекиде
— скандирају.
Изворни текст (OCR)
сканди́ра̄ње с гл. им од скандирати. сканди́рати, ска̀ндӣра̄м несврш. лат. 1. поет. читати стихове (латинске и грчке) истичући метричке стопе и ритпам. 2. изговарати или извикивати у одређеном ритму, реч по реч, слог по слог и сл. (у хорском рецитовању, на масовним скуповима, на стадиону и сл.); уе̄тите изговарати одвојено, с прекидима. — По пет минута се само пљеска и скандира: Тито, Тито! Дед. В. Ходао је по соби и скандирао, вичући по једну реч уз сваки корак. Андр. И. Болесници, који о̄олују од малог мозга ... не могу једнолично говорити, него на прекиде— скандирају. НЧ.