Одредница

скла̏дан

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 800

скла̏дан

складан, складна

Стална адреса

Лема

складан

Варијанте

складна, скла̀дна

Извор

том 5, стр. 800, редослед 6

  1. 1.а.

    (одр скла̏днӣ) који се односи на склад, правилно распоређен, пропорционално грађен, добро састављен.

    — Све је било на њој складно и привлачно.
    Ивак.
    Ту су ти складни двори обасули редимице сву пјешчану обалV.
    Љуб.
    Складан говор пана Зенобија је показивао бистар ум и светску углађеност.
    Кнеж. Л.
  2. 1.б.

    леп, наочит, стасит.

    — Цело то велико, складно тело, свечано у свом миру ... довољно само себи.
    Андр. И.
  3. 2.а.

    који одражава склад, уједначен, хармоничан.

    — Станковић има нарочиту склоност према складним покретима младог и лепог женског тела.
    Прод.
    Зетско коло ... може да послужи као узор правог народног кола... по свом 51ж складном сливању пјесме и игре.
    Ств. 1948.
  4. 2.б.

    пристојан, уљудан, прикладан.

    — Сваки складан човјек мирује обноћ, а ти ландраш, како просјак.
    Војн.
    Питао се откуд тим простим брђанима ... оно складно држање.
    Мат.
  5. 3.

    који је у складу с неким или нечим, одговарајући.

    с — средњи род
    — Узимају се у обзир комади за приказивање складни а епохом.
    Поз. 1948
  6. 4.

    који се слаже с неким или нечим, који је истог мишљења, сложан.

    с — средњи род
    — Складна браћа нове дворе граде, а нескладна и старе продају.
    Рј. А.
    Па да видиш ... како ли су Турци складни на душмане.
    Март.
  7. 5.

    милозвучан, мелодичан.

    — Сваки славуј својим гласом пева, па и опет је збор тај ... тако складан.
    Ад.
    Четвероспев: »Тихо спушта се вече« могао је мало складнији бити.
    М 1867
Изворни текст (OCR)
скла̏дан, скла̏дна и скла̀дна, -дно (одр. скла̏днӣ) 1. а. који се односи на склад, правилно распоређен, пропорционално грађен, добро састављен. — Све је било на њој складно и привлачно. Ивак. Ту су ти складни двори обасули редимице сву пјешчану обалV. Љуб. Складан говор пана Зенобија је показивао бистар ум и светску углађеност. Кнеж. Л. б. леп, наочит, стасит. — Цело то велико, складно тело, свечано у свом миру ... довољно само себи. Андр. И. 2. а. који одражава склад, уједначен, хармоничан. — Станковић има нарочиту склоност према складним покретима младог и лепог женског тела. Прод. Зетско коло ... може да послужи као узор правог народног кола... по свом 51ж складном сливању пјесме и игре. Ств. 1948. б. пристојан, уљудан, прикладан. — Сваки складан човјек мирује обноћ, а ти ландраш, како просјак. Војн. Питао се откуд тим простим брђанима ... оно складно држање. Мат. 3. који је у складу с неким или нечим, одговарајући. — Узимају се у обзир комади за приказивање складни а епохом. Поз. 1948. 4. који се слаже с неким или нечим, који је истог мишљења, сложан. — Складна браћа нове дворе граде, а нескладна и старе продају. Рј. А. Па да видиш ... како ли су Турци складни на душмане. Март. 5. милозвучан, мелодичан. — Сваки славуј  својим гласом пева, па и опет је збор тај ... тако складан. Ад. Четвероспев: »Тихо спушта се вече« могао је мало складнији бити. М 1867.