Одредница

скли̏знути

сврштом 5, стр. 802

скли̏знути

склизнути QA: medium

Стална адреса

Лема

склизнути

Варијанте

скли́знути

Извор

том 5, стр. 802, редослед 22

  1. 1.а.

    спасти, спустити се с нечега клизећи.

    с — средњи род
    — Отанчали су ми прсти ... склизнуће ми прстен] ... па ћу га изгубити.
    Лал.
    Након што је моторни брод »Иж« склизнуо с навоза ... поставили су кобилицу за нови брод. Вј. 19бо.
  2. 1.б.

    нагло, брзо, сићи, спустити се низа што.

    — Дечак склизну низ лествице и оде да тражи тетку.
    Макс.
  3. 2.

    потрчати, полетети; побећи, киднути.

    — Склизне нечујно тамо до долетишта жмурећке.
    Божић
    Бркат човјек ... помоли се из другог дворишта и склизну уназад.
    Лал.
  4. 3.а.

    одједном се појавити и нестати, синути.

    — Испод његових подшишаних бркова склизну осмех.
    Моск.
  5. 3.б.

    брзо прећи преко нечега, управити се у нешто на тренутак (о погледу).

    — Њен поглед би тако брзо склизнуо да нисам могао у то да верујем.
    Мил.
  6. 3.в.

    Вратар ми показа писмо на које и нехотице склизну мој поглед. Цар М.

    м. — место, уместо
  7. 4.

    фиг. неопажено прећи из једне средине у другу, из једног стања у друго.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Зажалиће читалац што су ови мемоари често склизнули из хронике приповедача у трактат и расправу.
    Михиз
    Неке сцене режија је оставила немотивиране те су склизнуле у патетику.
    Ств. 1948.

Пододреднице

~ се

пасти оклизнувши се; оклизнути се. — Погледа неће ли је видети на прозору], а у том се склизну у једну рупчагу пуну воде. Глиш. фиг. Некаква ... нејасна сумња склизнула му се у срце. Бен

пасти оклизнувши се; оклизнути се.
Изворни текст (OCR)
скли̏знути, -не̄м и скли́знути, скли̂зне̄м сврш. 1. а. спасти, спустити се с нечега клизећи. — Отанчали су ми прсти ... склизнуће ми прстен] ... па ћу га изгубити. Лал. Након што је моторни брод »Иж« склизнуо с навоза ... поставили су кобилицу за нови брод. Вј. 19бо. б. нагло, брзо, сићи, спустити се низа што. — Дечак склизну низ лествице и оде да тражи тетку. Макс. 2. потрчати, полетети; побећи, киднути. — Склизне нечујно тамо до долетишта жмурећке. Божић. Бркат човјек ... помоли се из другог дворишта и склизну уназад. Лал. 3. а. одједном се појавити и нестати, синути. — Испод његових подшишаних бркова склизну осмех. Моск. б. брзо прећи преко нечега, управити се у нешто на тренутак (о погледу). — Њен поглед би тако брзо склизнуо да нисам могао у то да верујем. Мил. В. Вратар ми показа писмо на које и нехотице склизну мој поглед. Цар М. 4. фиг. неопажено прећи из једне средине у другу, из једног стања у друго. — Зажалиће читалац  што су ови мемоари често склизнули из хронике приповедача у трактат и расправу. Михиз. Неке сцене режија је оставила немотивиране те су склизнуле у патетику. Ств. 1948.