скло̏н

склон QA: medium

Стална адреса

Лема

склон

Извор

том 5, стр. 803, редослед 4

1.
склониште, уточиште, прибежиште.
— Све сам то мајку, жену и децу оставио на гујиној рупи па сам сиш6 овде међу браћу своју да им нађем склона.
Вес.
2.
крај, свршетак.
— У Дубровнику хуманизам се развио тек на склону ХV стољећа. Водн. скло̏н?, скло̏на и скло̀на, -но (одр. скло̏нӣ)
1.а.
који нагиње, који има склоности према чему; наклоњен.
— Илинка ... склона свему мистериозном, дуго је још мислила о тим чудним погледима.
Лаз. Л.
1.б.
вољан, спреман да нешто учини, готов на што.
— Опћинско вијеће није склоно набавити препорученог бика.
Коз. Ј.
Јавно је мнење увек склоно на праштање кад је реч о гресима човековим.
Прод.
2.
пријатељски расположен према некоме; саосећајан.
— Осећам да ме воли, склона ми је, али је нешто спречава.
Бар.
Свуда скоро нађоше склона срца.
Шен.
Изр. бити ~ желети, хтети, волети.
— Сваки је народ склон да своја незнатнија права прогласи као несумњива и велика. Цвиј.; ~ паду који може пасти, трошан, рушеван.
— Све се колебало и изгледало склоно паду.
Јов. С.

Изворни текст (OCR)

скло̏н1 м 1. склониште, уточиште, прибежиште. — Све сам то мајку, жену и децу оставио на гујиној рупи па сам сиш6 овде међу браћу своју да им нађем склона. Вес. 2. крај, свршетак. — У Дубровнику хуманизам се развио тек на склону ХV стољећа. Водн. скло̏н?, скло̏на и скло̀на, -но (одр. скло̏нӣ) 1. а. који нагиње, који има склоности према чему; наклоњен. — Илинка ... склона свему мистериозном, дуго је још мислила о тим чудним погледима. Лаз. Л. б. вољан, спреман да нешто учини, готов на што. — Опћинско вијеће није склоно набавити препорученог бика. Коз. Ј. Јавно је мнење увек склоно на праштање кад је реч о гресима човековим. Прод. 2. пријатељски расположен према некоме; саосећајан. — Осећам да ме воли, склона ми је, али је нешто спречава. Бар. Свуда скоро нађоше склона срца. Шен. Изр. бити ~ желети, хтети, волети. — Сваки је народ склон да своја незнатнија права прогласи као несумњива и велика. Цвиј.; ~ паду који може пасти, трошан, рушеван. — Све се колебало и изгледало склоно паду. Јов. С.