скло̀нити

склонити QA: medium

Лема

склонити

Извор

том 5, стр. 803, редослед 7

1.
померити, макнути, одстранити.
— Ко хоће напред, мора другога да склони. Арх. 19?б.
2.
а сместити на сигурно, заклоњено место; ставити на одређено место (ради бољег чувања), спремити.
— Извлаче се из борбе, одлазе кућама под изговором да склоне своје У удаљена села.
Чол.
Размени зоб за пшеницу. И њу склони у један вајатић.
Вес.
б. сакрити, прикрити.
— lешто сам проћердао, а нешто ми Ђорђе здрпио и склонио себи.
Ћос. Д.
Склонила је лице рукама.
Вуј.
3.
усмерити у неком правцу, скренути (очи, поглед).
— Склони тобоже поглед у небо.
Божић
Капетан склони очи у страну.
Мил.
В.
4.
наговорити на нешто, приволети.
— Тражи бадава начин како би склонио ректорат да дозволи скупштину.
Ђал.
Ни пријетњом ни на лијепе ријечи није могао склонити Баука да пријеђе у њихов табор.
1.
он.

Фразе

боже (ти) склони! боже сачувај (од зла). — Чини ми се и богу је дојадила. Боже ти склони! Шуб.; ~ главу наћи уточиште. — Кад му досадиш, отераће те. Где ћеш склонити главу? Моск.; ~ шију пре д неким покорити се, потчинити се некоме.

Пододреднице

~ се

1. померити се, помаћи се с каквог места. — Склонише се један до другога, па ускоку мјесто направише. НП Вук. 2. а. отићи на какво сигурно место, уклонити се. — Пријатељи га салећу ... да се склони из Србије, где му је нов затвор сигуран. Скерл. б. сакрити се, прикрити се. — Дамјановић ... осуђен због једне политичке песме, склонио се у винограду свога друга Душана. Грол. Суморан дан, пали облаци и сунце се чисто склонило. Њуш. 3. а. пристати на нешто, прихватити чије мишљење, сагласити се, приволети се. — Кад је ... Луцији врло позлило било, склонила се њезина мати да јој позову лијечника. Новак. Једва се склонио на молбе Радине да се пресели к њима. Ћип. б. пригнути се, приклонити се. — Небо земљи привије се ближе ко̑ на цјелов да се њојзи склони. Прер. в. смиловати се, умилостивити се (о богу). — Боже драги ... који си се милосно склонио дјелателне оживит членове. Њег

померити се, помаћи се с каквог места.отићи на какво сигурно место, уклонити се.сакрити се, прикрити се.пристати на нешто, прихватити чије мишљење, сагласити се, приволети се.пригнути се, приклонити се.смиловати се, умилостивити се (о богу).

Изворни текст (OCR)

скло̀нити, скло̏нӣм сврш. 1. померити, макнути, одстранити. — Ко хоће напред, мора другога да склони. Арх. 19?б. 2. а. сместити на сигурно, заклоњено место; ставити на одређено место (ради бољег чувања), спремити. — Извлаче се из борбе, одлазе кућама под изговором да склоне своје У удаљена села. Чол. Размени зоб за пшеницу. И њу склони у један вајатић. Вес. б. сакрити, прикрити. — lешто сам проћердао, а нешто ми Ђорђе здрпио и склонио себи. Ћос. Д. Склонила је лице рукама. Вуј. 3. усмерити у неком правцу, скренути (очи, поглед). — Склони тобоже поглед у небо. Божић. Капетан склони очи у страну. Мил. В. 4. наговорити на нешто, приволети. — Тражи бадава начин како би склонио ректорат да дозволи скупштину. Ђал. Ни пријетњом ни на лијепе ријечи није могао склонити Баука да пријеђе у њихов табор. 1 он.