Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

скло̏нит

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 803

скло̏нит

склонит

Лема

склонит

Извор

том 5, стр. 803, редослед 6

  1. 1.

    трп. прид. од склонити (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.а.

    који је по страни, изван пута, заклоњен, забит.

    — Пројашу они комадичак између два брежуљка и стигну у простран склониту долину.
    Вел.
  3. 2.б.

    који пружа добро склониште.

    — Улцињско пристаниште ... је много склонитије од барског пристаништа.
    Нен. Љ.
    Места склонитија нису ни ишла у збегове. Ту ... је чељад била под својим кровом.
    Вес.
  4. 3.

    скроман, повучен.

    — Кад смо у колу ... она само гледа преда се. Од ње нема склонитије цуре у ... нашем селУ.
    Шапч.
Изворни текст (OCR)
скло̏нит, -а, -о 1. трп. прид. од склонити (се). 2. а. који је по страни, изван пута, заклоњен, забит. — Пројашу они комадичак између два брежуљка и стигну у простран склониту долину. Вел. б. који пружа добро склониште. — Улцињско пристаниште ... је много склонитије од барског пристаништа. Нен. Љ. Места склонитија нису ни ишла у збегове. Ту ... је чељад била под својим кровом. Вес. 3. скроман, повучен. — Кад смо у колу ... она само гледа преда се. Од ње нема склонитије цуре у ... нашем селУ. Шапч.