скло̀цити
склоцити
Лема
склоцити
Извор
том 5, стр. 804, редослед 9
- 1.а.
затворити неки предмет одн. његов део или отвор
— Склопите вашег Бајрона и узмите преда се дела Гетеова.
- 1.б.
саставити, заклопити (нешто што има два покретна дела, две супротне стране и сл.).
— Склопи крилашца као лептир.
Склопи ужаснута очи.
- 1.в.
саставити, спојити.
— За друга два бела стола разместише се две омладин ске фракције ... али код десетог шприцераће склопити столове.
- 2.
створити, основати какво друштво, заједницу чији су чланови повезани међу собом заједничким програмом, циљем, интересима.
— Колико има код нас људи који су кадри да склопе и одрже такву задругу да она покаже своје користи?
Склопили су друштво за подизање штампарија и покретање листа.
- 3.а.
створити, смислити.
— Како ће један човек склопити причу о каквој великој ствари коју је посматрао ... то је најбоље мерило ... о уму тога човека. Кнеж.
- 3.б.
Склопи план за напад. Лаз. М.
- 3.б.
начинити, закључити(уговор, мир и сл.), углавити, уговорити.
— Посланици султанови склопе мир ... с Русима.
Црногорска влада склопила је уговор с неким италијанским друштвом. Пол. 1950. Леп и ђаволски вешто склопљен посао.
- 4.а.
притиснути, прекрити.
— Са (свију крајева склопила магла.
- 4.б.
кришом гурнути, тутнути.
— Нешто прошушка с њиме и у руку му нешто склопи.
- 5.
почети чинити нешто, упорно и без прекида, заокупити.
— Пешачка паљба ... као да поманита. Митраљези склопише, па никако не прекидају.
познанство (приј атељ ство) упознати се, спријатељити се; ~ руке око Врата загрлити; ~ руке а) замолити (обично саставивши руке длановима); б) престати фаоити.
Фразе
не ~ ока (очи) не моћи заспати, не заспати; ~ брак ступити у брак (оженити се, удати се); ~ очи (зау век) умрети;
Пододреднице
1. саставити се у једну целину, затворити се (о ономе што је отворено). — Фронт се ускоро склопио око њих. Ђон. Небо се склопило и спустило топлу кишу. Ћос. Д. фиг. Умукао је и лавеж паса ... Тишина се опет склопила над свим. Андр. И. 2. створити се, настати (као резултат споја каквих елемената или материја). — Како је постала материја, како се склопила материја, из чега је дошло оно што је организовало материју? Ћос. Б
Изворни текст (OCR)
скло̀цити, скло̏пӣм сврш. 1. а. затворити неки предмет одн. његов део или отвор. — Склопите вашег Бајрона и узмите преда се дела Гетеова. Цар М. б. саставити, заклопити (нешто што има два покретна дела, две супротне стране и сл.). — Склопи крилашца као лептир. Донч. Склопи ужаснута очи. Рист. в. саставити, спојити. — За друга два бела стола разместише се две омладин ске фракције ... али код десетог шприцераће склопити столове. Петр. В. 2. створити, основати какво друштво, заједницу чији су чланови повезани међу собом заједничким програмом, циљем, интересима. — Колико има код нас људи који су кадри да склопе и одрже такву задругу да она покаже своје користи? Марк. Св. Склопили су друштво за подизање штампарија и покретање листа. Скерл. 3. а. створити, смислити. — Како ће један човек склопити причу о каквој великој ствари коју је посматрао ... то је најбоље мерило ... о уму тога човека. Кнеж. Б. Склопи план за напад. Лаз. М. б. начинити, закључити(уговор, мир и сл.), углавити, уговорити. — Посланици султанови склопе мир ... с Русима. Том. Црногорска влада склопила је уговор с неким италијанским друштвом. Пол. 1950. Леп и ђаволски вешто склопљен посао. Ћос. Б. 4. а. притиснути, прекрити. — Са (свију крајева склопила магла. Коч. б. кришом гурнути, тутнути. — Нешто прошушка с њиме и у руку му нешто склопи. Игњ. 5. почети чинити нешто, упорно и без прекида, заокупити. — Пешачка паљба ... као да поманита. Митраљези склопише, па никако не прекидају. Јак.