склу̀пчати

склупчати

Лема

склупчати

Извор

том 5, стр. 805, редослед 9

1.
савити, умотати у клупко: ~ предиво, ~ косу, власи.
2.
фиг. заплести, замрсити.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Све нам то разложи јасно и разумљиво ... да не губимо време ... у узалудним напрезањима да размршавамо што си ти тако склуnчао.
Прод.

Пододреднице

~ се

1. савити се као у клупко (о човеку и животињи). — Увијена у ћебе, сва се склупчала на земљи. Поп. Ј. Отровна кобра склупчала се под стакленим звоном. Куш. 2. а. скупити се у густу гомилу без реда. — Међу мноштвом које се склупчало пред опћином ... падоше први повици и одобравања. Куш. б. смотати се као у клупко. — Оборене главе мрзовољно је жмиркао и не примјећујући како се нагло дижу и расту склупчани модрикасти облаци. Ћоп. ДИм се склупча над огњиштем И поче Да досађује очима. Лал. фиг. Осети како му се сва унутрашњост склупча. Шуб

савити се као у клупко (о човеку и животињи).скупити се у густу гомилу без реда.смотати се као у клупко.

Изворни текст (OCR)

склу̀пчати, -а̄м сврш. 1. савити, умотати у клупко: ~ предиво, ~ косу, власи. 2. фиг. заплести, замрсити. — Све нам то разложи јасно и разумљиво ... да не губимо време ... у узалудним напрезањима да размршавамо што си ти тако склуnчао. Прод.