ско̑к
скок
Лема
скок
Варијанте
ско̏к
Извор
том 5, стр. 806, редослед 22
- 1.а.
брзо премештање тела кроз ваздух с једног места на друго уз одбијање, одбацивање ногама с места на коме се стоји.
— Она баци пушку ... обрте се хитро и једнио̏ мушким скоком прескочи речицу.
Је ли изун, беже господаре, да се бацим камена с рамена и да скочим скока јуначкога. НП Вук.; ~ с мотком.
- 1.б.
фиг. прелаз из једног стања у друго без постепених развојних фаза.
— Природа не чини скокова, и треба се помирити с тиме.
Док се капитализам припремао и изводио велики скок у развитку друштва ... елементи ... његове назадности нијесу били уочљиви.
- 1.в.
фиг. нагло прелажење с једне теме на другу (у говору или писању).
— Ни излаrање у тим приповеткама често није логично, везано ... него има празнина, скокова.
Он показује краљу ... Хамлетово писмо његовој кћери, писмо доиста чудповато ... по чудноватим обртима и скоковима.
- 2.а.
поскакивање, поцупкивање, скакање.
— Шума је шуштала ... од треска препукле гране, скока ноћне птице.
- 2.б.
оштра, велика разлика у висини тонова (у музици, песми и сл.).
— Ова литургија (у два гласа) одликује се тиме што је алт вођен без великих скокоsа.
Прекрасна је мелодија ове прве песме ... после скока мале сексте.
- 3.а.
нагли налет, снажан замах (ветра, воде).
— Снијегу није приступишта, а сјеверу је најјачи скок.
И то јаспо сагледано зло ВоДа] ... клупчало се и припремало за немилосрдан скок.
- 3.б.
водени пад, слап.
— Воденица ... је имала необичан скок, а води је скок сила; без скока је мртва и највећа вода. Рј.
- 3.а.
Од истока је скок Врбаса навраћен на велико коло Павл.
- 4.а.
нагло увећавање, подизање (вредности, цена и сл.).
— Грађани су ... постављали питање о раду савета потрошача с обзиром на сталне скокове цена у трговини Б 1957. Они који су највише погођени ратом дају могућности да се будућим скоком овог папира ... користе шпекуланти и капиталисте. Ћос.
- 4.б.
изузетни, нагли успех (у каквом послу, спортској дисциплини и сл.).
— Овакав метеорски скок није забиљежен у историји шаХоtске иrре. Пол. 1958.
Фразе
коњички (коњићев) ~ а) шах помицање фигуре коња у облику латичког слова Л (); б) врста загонетке. — Волео је нарочите рачунске питалице и коњичке скокове. Сек.; куд ја (ти) оком, он скоком нар. о некоме који је спреман све учинити да некоме угоди; на ~ доћи доћи на тренутак, на врло кратко време. — Дођо2 само на скок к вама. Шен.; на скоку а) нар. у покрету, у борби. — Ма не дам се, мајчин сине, него пушка ми, пушка ти, па ком бог одволи! Боље да ме убије на скоку, нег овако као овна. Ћоп.; б) на брзину, у брзини (нешто обавити, учинити); у ~ у највећем трку. — Поп разбуди Мића, који у скок оде баба-Иконијиној кући. Лаз. Л. ско̏кац! узвик којим се подстиче на скок или којим се пропраћа нечији пад.
Изворни текст (OCR)
ско̑к и ско̏к, ско̏ка м 1. а. брзо премештање тела кроз ваздух с једног места на друго уз одбијање, одбацивање ногама с места на коме се стоји. — Она баци пушку ... обрте се хитро и једнио̏ мушким скоком прескочи речицу. Ранк. Је ли изун, беже господаре, да се бацим камена с рамена и да скочим скока јуначкога. НП Вук.; ~ с мотком. б. фиг. прелаз из једног стања у друго без постепених развојних фаза. — Природа не чини скокова, и треба се помирити с тиме. Крл. Док се капитализам припремао и изводио велики скок у развитку друштва ... елементи ... његове назадности нијесу били уочљиви. Ств. 1948. в. фиг. нагло прелажење с једне теме на другу (у говору или писању). — Ни излаrање у тим приповеткама често није логично, везано ... него има празнина, скокова. Поп. П. Он показује краљу ... Хамлетово писмо његовој кћери, писмо доиста чудповато ... по чудноватим обртима и скоковима. Панд. 2. а. поскакивање, поцупкивање, скакање. — Шума је шуштала ... од треска препукле гране, скока ноћне птице. Чипл. б. оштра, велика разлика у висини тонова (у музици, песми и сл.). — Ова литургија (у два гласа) одликује се тиме што је алт вођен без великих скокоsа. БВ 1909. Прекрасна је мелодија ове прве песме ... после скока мале сексте. Коњов. 3. а. нагли налет, снажан замах (ветра, воде). — Снијегу није приступишта, а сјеверу је најјачи скок. Љуб. И то јаспо сагледано зло ВоДа] ... клупчало се и припремало за немилосрдан скок. Бар. б. водени пад, слап. — Воденица ... је имала необичан скок, а води је скок сила; без скока је мртва и највећа вода. Рј. А. Од истока је скок Врбаса навраћен на велико коло Павл. 4. а. нагло увећавање, подизање (вредности, цена и сл.). — Грађани су ... постављали питање о раду савета потрошача с обзиром на сталне скокове цена у трговини Б 1957. Они који су највише погођени ратом дају могућности да се будућим скоком овог папира ... користе шпекуланти и капиталисте. Ћос. Б. б. изузетни, нагли успех (у каквом послу, спортској дисциплини и сл.). — Овакав метеорски скок није забиљежен у историји шаХоtске иrре. Пол. 1958.